Demencija jeste bolest starijih ljudi ali da li će neko u starosti postati zaboravan, što je jedna od njenih najvažnijih odlika, velikim delom zavisi od toga kakav je život vodio ranije, šta je naučio, kojim veštinama je ovladao, koliko se družio i kakve je navike imao u detinjstvu, mladosti i srednjem životnom dobu.
Foto: Shutterstock
Jer pokazalo se da ljudi koji su u životu ovladali sa više, pre svega intelektualnih veština i koji su se više družili i druže se sa drugim ljudima, ređe oboljevaju od demencije.
Među intelektualnim veštinama koje su se ispostavile kao dobra, svojevrsna prevencija demenciji, izdvojile su se učenje stranih jezika kao i sviranje muzičkih instrumenata.
Druženje kao socijalna interakcija, u srednjim godinama je takođe dobra brana zaboravnosti u starosti. Osobe koje su se u srednjoj životnoj dobi više družile, obično i kada odu u penziju, ostanu u kontaktu sa više ljudi i to druženje nastavljaju.
Foto: Shutterstock
Za razliku od takvog ponašanja, povlačenjem u sebe i svoj svet, rizikuje se smanjenje kapaciteta saznajnih mogućnosti.
I kod ljudi obolelih od demencije, šanse za bolju borbu sa bolešću, velikim delom zavise od toga koliko su aktivni i koliko i tada koriste svoje preostale kapacitete, a naročito one intelektualne.
Tako, znatno veće šanse, imaju oni koji recimo igraju šah, rešavaju sudoku i ukrštene reči, pa se ove aktivnosti uvek preporučuju osobama sa demencijom.
Foto: Shutterstock
Na drugom kraju mogućeg ponašanja, jeste sedenje i gledanje televizije. Ono pasivizuje čoveka, jer u gledanju televizije nema interakcije sa drugim ljudima.
Zbog toga se takav način života i takvo ponašanje, loše odražavaju na osobu sa demencijom i dodatno pogoršavaju njeno stanje.
Foto: Shutterstock
Demencija je bolest koju pre svega karakteriše oštećeno pamćenje, odnosno nemogućnost zapamćivanja novih dogaćaja i informacija.
Kasnije se uz smetnje sa pamćenjem javljaju i druge tegobe koje vode sve izraženijem oštećenju kognitivnih funkcija i većoj zavisnosti od pomoći drugih ljudi.