U prvim mesecima života, majčino mleko je nezamenljiva hrana za bebu, jer sadrži sve neophodne sastojke koji bebu štite od alergija i infekcija kao što su upala srednjeg uva, zatim urinarne infekcije i meningitis. Dojena deca manje pate od zatvora, pa i grčeva a i kada porastu u manjem su riziku od opstipacija kao i gojaznosti.
Foto: Shutterstock
Kada je reč o tome kada treba prestati sa dojenjem, pedijatri nemaju jedinstven stav o ovom pitanju, pa stoga nema ni njihovih preciznijih smernica, onoga što obično zovemo preporukama, a što se s vremenom i promenjenim uslovima života menja.
Što se dužine dojenja tiče, moglo bi sa zaključiti da je godina dana po mogućnosti veoma poželjna i preporučljiva, mada nije nikakav problem ni kada deca sisaju posle prvog rođendana, pa čak i drugog.
Činjenica je međutim, da majčino mleko posle godinu dana dojenja nema toliki značaj po imunitet deteta, koji je recimo imalo u prvih pola godine i kada je bebi obezbeđivalo tzv. pasivni imunitet, koji beba inače nema.
Foto: Pixabay
Ukoliko se dete doji i posle šest meseci, godinu dana ili više, neophodno je naravno davati mu i nemlečnu hranu.
Dojenje dece starije od dve godine obično izaziva bojazan od ostajanja u tzv. oralnoj fazi psihološkog razvoja, koja ga čini zavisnijim i nesamostalnijim. Ali iskustvo pokazuje da se dešavaju i sasvim suprotne stvari, odnosno da dete koje samo prestane da sisa, već tada nauči da samo donosi odluke i da će tako nastaviti da radi i kasnije.