Dolazak zime ne bi trebalo da bude izgovor da ne vežbate. Spisak prednosti vežbanja tokom čitave je godine je dug i zato je važno ne ulenjiti se tokom zime.
Foto: ShutterStock
Ipak, treba prilagoditi način vežbanja vremenskim uslovima i temperaturi, a kako to na najbolji način uraditi objasnili su lekarka sportske medicine Sanja Mazić i specijalista fizioterapije Branko Vorkapić.
Ako želimo da naš organizam funkcioniše kako treba, da srce bude zdravo i jako, da lepo dišemo i naši mišići se redovno kontaktuju i budu ne samo funkcionalni nego i lepi, da mezabolizam dobro funkcioniše, onda treba redovno da vežbamo u svim uslovima bilo da je leto ili zima, objašnjava Sanja Mazić, lekar sportske medicine sa Medicinskog fakulteta.
„Fizička aktivnost je lek i treba je posmatrati i primenjivati i kao prevenciju i kao lek. Ona je važna za celokupni organizam, ne samo za mišićno-skeletni deo“, dodaje Branko Vorkapić, specijalista fizioterapije.
Naravno, pri tome ne treba preterivati, jer intenzivni treninzi obično zahtevaju maksimalno angažovanje svih telesnih sistema i zbog toga obaraju imunitet.
Aktivnost neće samo pozitivno uticati na fizičko stanje organizma, već će popraviti raspoloženje, jer je naučno dokazano da se posle vežbanja luče hormoni sreće.
Foto: ShutterStock
Iako dolazi zima, to ne bi trebalo da bude izgovor za izbegavanje treninga, čak i spoljnih, mada treba uzeti nekoliko faktora u obzir – kako smo obučeni, pripremljeni, koliko je jak vetar i naravno uz obavezno zagrevanje.
Lazićeva ističe da je ljudi sa našeg podneblja uz sve već navedene faktore ne bi trebalo da imaju ikakvih problema da vežbaju napolju i na temperaturi do minus 10 stepeni Celzijusa.
Veoma je važno postepeno se prilagođavati spoljnoj temperaturi.
Foto: ShutterStock
„Ako iznenada dođe do pada temperature, nemojte prvi dan ići i trčati svoj standardni opseg. Pre treninga potrebno je takođe postepeno zagrejati periferne delove, poput skočnog zgloba, kolena, ušuškati i zaštiti od hladnoće ruke i prste. Posebno treba zaštiti usta i nekom barijerom da bismo smanjili efekat hladnoće na gornje disajne puteve“, ističe Vorkapić.
Odeća i obuća moraju biti adekvatni za vežbanje ili trčanje po zimi.
„Treba obratiti pažnju da obuća bude vodonepropusna, i da ima deblji đon sa malo većim kramponima kako se ne bi proklizavalo. Takođe, mnogi zaboravljaju da se velika količina toplote oslobađa preko glave i izuzetno je važno nositi kapu i zaštiti periferne delove, poput ušiju i nosa od hladnoće“, kaže Sanja Mazić.
Profesorka napominje i da pamučna odeća ne treba da bude izbor zimi, jer pamuk zadržava vlagu i vodu. Prema njenim rečima, postoje specifični materijali, takozvani draj-fit, koji omogućavaju da odajete toplotu, ali da se pri tome ne rashlađujete.
Treba se slojevito oblačiti i ne zaboraviti unošenje vode, jer ćete se i zimi prilikom vežbanja pregrevati i znojiti.
Imajući u vidu situaciju sa pandemijom, sada nije pravo vreme da se rade veoma fizički naporni treninzi, jer oni iscrpljuju organizam, već se treba fokusirati na održavanje nivoa fizičke spremnosti i možda ga blago unaprediti.
Foto: ShutterStock
Vorkapić takođe naglašava i da je važno prilagoditi ishranu zimskim mesecima u kojima telo troši više kalorija.
Pred trening je veoma važno zagrejati mišiće i zglobove, a zimi to treba raditi postepeno, pa zagrevanje može da potraje i 20 do 30 minuta, zavisno od toga koliko je hladno.
Pandemija je takođe uticala i na naše radne navike, pa su mnogi ljudi počeli da rade od kuće što povećava broj sati provedenih u sedećem položaju.
Prema rečima Vorkapića, veoma je važno obratiti pažnju na način sedenja, pokušati menjati položaj iz aktivnog u pasivno sedenje što češće, držati ruke na stolu, noge ne prekrštati već sa oba stopala celom površinom dodirivati pod i pokušati da zadržimo ugao od 90 stepeni.