Koliko je osmočasovno radno vreme štetno po naš organizam

U proteklih nekoliko godina više istraživanja se bavilo temom osmočasovnog radnog vremena, za koje se ispostavilo da jednostavno ne funkcioniše.

Rezultati svih ovih istraživanja su pokazali da dužina trajanja radnog vremena nema nikakve veze s tim koliko ste efikasni i produktivni. Pa, odakle je došla ideja o osmočasovnom radnom vremenu? 

Kampanju je pokrenuo socijalni reformator Robert Oven 1810. godine u vreme kada su fabrike radile 24 sata, a radnici su često radili od 10 do 15 sati. Tada je Oven izmislio slogan "Osam sati rada, osam sati odmora, osam sati spavanja", a 1926. godine, više od jednog veka kasnije, kompanija Ford motors postala je prva koja je uvela trajanje smene od osam sati i udvostručila platu zaposlenih.

Danas, osmočasovno radno vreme je definitivno zastareo koncept.

Istraživač ciklusa sna Natanijel Klejtman otkrio je nešto što se zove "osnovni cikuls odmaranja" shvativši da naša tela funkcionišu na devedesetominutnom periodu u toku noći između dubokog i laganog sna. To se isto događa tokom dana, zbog čega nam je potrebno više pauza kako bismo bili produktivni.

Idealan odnos rada i odmora bio bi 52 minuta rada i 17 minuta odmora. Ljudi koji su ovako održavali ovaj balans imali su zavidan nivo fokusiranosti na posao.