Iako je stres najčešći okidač za pojavu anksioznosti i depresije, nije i jedini. Namirnice koje svakodnevno unosimo u organizam utiču kako na fizičko, tako i na mentalno zdravlje.
Otkrivamo vam u kojim namirnicama ne treba da preterujete, jer podstiču negativno raspoloženje.
Vlakna iz celih voćki pružaju osećaj sitosti i usporavaju potrošnju energije. Kupovni sokovi ne sadrže vlakna, što znači da pijemo vodu sa šećerom. Šećer iz kupovnih sokova naglo podiže nivo energije, ali ga isto tako brzo i spušta, što može da rezultuje osećanjem anksioznosti i depresije.
Gazirana pića imaju isto dejstvo kao i kupovni voćni sokovi, pa ih što pre izbacite iz prehrane.
Ako je napravljen od belog hleba, izbegavajte ga. Umesto toga birajte onaj od integralnih žitarica. Isto važi za ostale vrste peciva.
Ove vrste proizvoda obično sadrže manje masti i veštačke šećere, a istraživanja su pokazala da veštački zaslađivači, poput aspartama, podstiču razvoj anksioznosti i depresije. Pre kupovine lajt i dijetalnih proizvoda svakako pročitajte njihov sastav.
Kečap sadrži mnogo šećera, tačnije četiri grama po kašici. Umesto toga dodajte malo crvene mlevene paprike u sos od paradajza.
Kofein može da vas učiniti nervoznim i poremetiti vaš san, što svakako doprinosi razvoju depresije i anksioznosti. Kafa takođe može da prouzrokuje lupanje srca i nervozu. Pokušajte da u potpunosti izbegavate ovaj napitak, ili ga zamenite čajem.
Ako jedete mnogo prerađenog mesa, prerađenih žitarica, pržene hrane, slatkiša i mlečnih proizvoda s mnogo masti, verovatno osećate simptome depresije i anksioznosti. Ishrana bogata vlaknima može da ublaži te simptome, pa radije konzumirajte sveže voće i povrće, ribu i belo meso.