Poražavajući rezultati ankete: Kada ljudi ne peru ruke, a trebalo bi

Zdravstveni radnici kažu da ruke treba prati ne samo nakon odlaska u toalet, već i nakon svakog povratka kući, nakon brisanja nosa, kijanja, kašljanja, kontakta sa životinjama, iznošenja smeća, dodirivanja predmeta kontaminiranih telesnim izlučevinama ili krvlju... Međutim, jedna nemačka anketa pokazala je poražavajuće rezultate.

Foto: Pixabay

Od više od 4.000 učesnika ankete koju je sproveo nemački Savezni centar za zdravstveno obrazovanje, 50 odsto ih je reklo da uvek ili gotovo uvek peru ruke po povratku kući, 25 odsto ih je reklo da to čine često, a ostatak je odgovorio da to čini vrlo retko ili nikada.

Njih 96 odsto je odgovorilo da uvek ili gotovo uvek peru ruke nakon odlaska u toalet. 

Ispitanicima su postavili pitanje zbog čega su tako nemarni kada je posredi pranje ruku nakon povratka kući. Njih 75 odsto je odgovorilo kako smatraju da to nije potrebno. 
 
Anketa je pokazala da higijenu ruku nakon kontakta sa životinjama uvek ili gotovo uvek održava samo 48 odsto ispitanika, a 26 odsto ih je odgovorilo da to čini povremeno.

Njih 72 odsto koji su priznali da ruke nakon kontakta sa životinjama pere retko ili nikada, odgovorilo je da smatra kako to nije značajno ni potrebno. 

Foto: Pixabay

Pokazalo se da je postotak onih koji su oprali ruke nakon brisanja nosa, kašljanja ili kijanja još niži. U takvim slučajevima ruke uvek ili gotovo uvek opralo je samo 31 odsto ispitanika. Oni koji su rekli da u takvom slučaju ruke peru retko ili nikada imali su čitav dijapazon zanimljivih izgovora zbog kojih to nisu činili. 

Najčešće, odnosno u 70 odsto slučajeva, navodili su da nisu bili u prilici da operu ruke jer su bili,  na primer, u tramvaju. Njih 61 odsto je odgovorio da su na pranje ruku zaboravili, a 49 odsto je smatralo da je to u potpunosti nepotrebno. 
 
Higijena ruku važna zbog sprečavanja infekcija 
 
Medicinsko osoblje i stručnjaci za higijenu ističu da je održavanje higijene ruku važna mera prevencije infekcije. Pravilna i redovna higijena ruku, odnosno redovno pranje ruku dobar je, jednostavan i jeftin način sprečavanja širenja mnogih zaraznih bolesti koje se mogu preneti nečistim rukama kao što su obična prehlada, grip, infektivne dijareje i zarazna žutica.

Foto: Pixabay

Kratko pranje ruku samo vodom nije dovoljno za zaštitu od navedenih infekcija koje uzrokuju razni mikroorganizmi. Tokom svakodnevnih aktivnosti ruke se zagade mnoštvom mikroorganizama iz okoline - preko kontakata s kontaminiranim površinama, predmetima, ljudima, životinjama...

Potencijalni uzročnici bolesti mogu se putem kontaminiranih ruku uneti u organizam kroz usta, nos, preko oka ili preko oštećene kože (veće ili manje rane na koži, ogrebotine).

Redovno i pravilno pranje ruku sprečava širenje većine zaraznih bolesti koje se mogu preneti nečistim rukama. Naviku redovitnog pranja ruku treba usaditi već u ranom detinjstvu.

Pritom treba zaštititi eventualne posekotine ili ogrebotine zavojima, flasterima ili zaštitnim rukavicama, jer je oštećena koža osetljiva na infekcije.

Foto: Pixabay

Zaključak je da ruke uvek treba prati kad su vam vidljivo uprljane. Svako se treba setiti i oprati ih i pre jela ili pripreme hrane, dojenja ili hranjenja deteta, aktivnosti koje se obavljaju s detetom, naročito s novorođenčetom, pre dodirivanja usta, nosa ili očiju i kontakta s bolesnom osobom.