Kada se treba zabrinuti zbog zaboravnosti

Nije problem ako se ne setite iz prve imena glumca iz omiljene serije, ali ne biste smeli da sina zovete muževljevim imenom. To je samo jedan od znakova da je vreme za pregled.

Velike su šanse da u 60. godini nećete biti pokretljivi kao kad ste imali 20. godina. Niti brzi. Niti jaki. Godine menjaju ljudsko telo, samim tim i mozak. Menjaju se i neuronske veze koje nam pomažu da zapamtimo ili zaboravimo nešto.

Kako starimo, zaboravljamo sve češće, ali je dobro da znamo razliku između normalne zaboravnosti i one zbog koje treba da se obratimo lekaru.

1. Promiču vam detalji

Svima se događa: Zaboravili ste da pozovete prijateljicu, ali ste se kasnije setili to da uradite. Sećate se da ste bili na venčanju njene ćerke prošle godine, ali niste baš sigurni ko je sve sedeo za stolom s vama. Prošle nedelje ste dugo razgovarali s bratom, ali ne sećate se šta vam je ispričao za posao.

Znak za uzbunu: Zaboravljate da odete na dogovoreni sastanak. Stalno pitate prijatelje i ukućane da vam ponove nešto. Ne sećate se da ste nedavno bili na nekom događaju niti razgovora koji tek što ste vodili.

2. Brojevi vas zbunjuju

Svima se događa: Jednom ste zaboravili da uradite nešto što ste zapisali. Preskočili ste da platite račun ili ste dodali tri kašike šećera više u kafu.

Znak za uzbunu: Teško vam je da se koncentrišete, isplanirate nešto ili da rešite neki problem. Brojevi su za vas postali španska sela, pa ugrožavate mesečni budžet.

3. Pravila igre vam nisu poznata

Svima se događa: Treba vam pomoć da nasetujete sat na mikrotalasnoj ili da namestite da vam TV uređaj snima neki program. Za trenutak zastanete dok igrate karte, jer ne znate šta je na talonu.

Znak za uzbunu: Ne možete da uključite rernu kako treba. Zaboravljate pravila tablića, košarke, tenisa, nečega što ste igrali ili pratili godinama.

4. Gde li su ti ključevi

Svima se događa: Proveravate džepove, trpezarijski sto, torbu. Vraćate se putem kojim ste išli pre nego što nađete ključeve od kuće.

Znak za uzbunu: Ostavljate stvari tamo gde im nije mesto, recimo mobilni u frižider. Ne možete da vratite film unazad šta ste sve radili ili optužujete druge da su vam ukrali nešto.

5. Koji je danas dan

Svima se događa: Povremeno zastanete i zapitate se koji je dan, ali se setite.

Znak za uzbunu: Teško se orijentišete u vremenu. Znate šta se događa sad, ali vam je teško da odredite šta se dogodilo prošle nedelje.

6. Zašto ste pošli nekuda

Svima se događa: Našli ste se u kuhinji i nema šanse da se setite zašto ste pošli tamo. Nekad ne možete da se setite naziva ulica kad vas neko pita kuda da ide.

Znak za uzbunu: Ne sećate se kako da dođete do kuće ili se izgubite u delu grada koji baš dobro poznajete.

7. Mešate nazive predmeta

Svima se događa: Zaboravite naziv za nešto. Navrh vam je jezika, ali u tom trenutku ga se ne setite.

Znak za uzbunu: Nazivate stvari pogrešnim imenom, nekad vrlo čudnim. Kašika postane krevet. Ili stanete usred rečenice i nemate pojma šta ste pričali. Sve vam je teže da pratite razgovor.

8. Da li je vreme za pomoć

Svima se događa: Vi ste zabrinuti zbog gubitka pamćenja, a vaši ukućani nisu. Vi se sećate kada ste nešto zaboravili i kakav je to osećaj.

Znak za uzbunu: Vaša porodica je zabrinuta za vas, a vi nemate pojma o čemu oni razgovaraju. Niste svesni šta vam se dešava.

Šta sve izaziva gubitak pamćenja

Mnogo toga može da izazove gubitak pamćenja. Ljudi se najčešće pribojavaju Alchajmerove bolesti ili demencije. To jeste jedan od najčešćih uzroka zaboravljanja, ali ne i jedini. Na primer, tu je i nedostatak vitamina B12, ključnog za pravilan rad mozga. Ili depresija, problem s tiroidnom žlezdom, pa čak i dehidratacija.

Kada kod doktora

Ako vam se bilo koji od znaka za uzbunu učini poznat ili ako vam otežava svakodnevni život, obavezno idite lekaru. Nije loše da zakažete pregled čak i ako neko vama blizak smatra da vam se pamćenje izmenilo. Normalni problemi s pamćenjem nateraće vas da zastanete na trenutak kako biste prizvali nešto u sećanje, ali neće vam otežati život.

Kako da sprečite gubitak pamćenja

Radite sve što vam prija: družite se, vežbajte, jedite zdravo, dobro spavajte i nemojte da pušite. Razmišljajte o mozgu kao o mišiću – ili ga koristite ili će se ispumpati. Rešavajte ukrštenice, sudoku, pratite kvizove... Čitajte, učite strani jezik ili da svirate novi instrument. Radite nešto što zahteva planiranje, pa makar to bilo i sađenje cveće na proleće.