Kako da najlakše preživite sezonu alergija

I dok je većini sunce i lepo vreme prva asocijacija kada se spomene proleće, oni koji muku muče sa alergijama na polen, jedva čekaju kišu da bi mogli da prodišu. Ipak, ako se na vreme počne s terapijom, simptomi alergije postaće zanemarljivi. Evo kako najlakše preživeti sezonu alergija.

 Foto: Shutterstock

Uporan svrab i crvenilo beonjača, dosadna kijavica, promuklost ili golicanje u grlu, samo su neki od simptoma koji već krajem zime pokucaju na vrata velikom broju građana. Praksa da se lek uzima tek kada se prvi simptomi pojave nije od suštinske koristi, jer će samo nakratko zamaskirati problem, ali neće dovesti do trajnog rešenja, upozoravaju stručnjaci.

Spektar alergija je širok i seže od grinja, prašine, lekova... pa do polena. Prema iskustvu zaposlenih u Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak", najučestaliji izazivač alergija iz grupe polena je ambrozija. Iako počinje da cveta u julu, već sada bi trebalo da počnete s terapijom, ako vam pravi tegobe.

Simptomi

Polenska alergija liči na najobičniju kijavicu, ali ako simptomi potraju i javljaju se uvek u istom periodu godine ili okolnostima, radi se o alergijskoj kijavici ili alergijskom konjunktivitisu.

"Paleta simptoma je prilično široka, može se kretati od svraba očiju, suzenja, zapušenosti nosa, rafalnog kijanja, crvenila oko očiju, pa sve do težih oblika kao što je problem sa disanjem. Uprkos razvoju farmakoterapije, koja obuhvata i različite histaminike ili primenu kortikosteroida, svake godine broj obolelih se povećava od pet do deset odsto", kaže za "Blic" doktor biohemijskih nauka Lidija Burazer iz "Torlaka".

Mace koje na proleće lete s drveća, a koje se često inkriminišu kao uzročnik alergija samo mehanički iritiraju sluzokožu.

"To znači da one ne izazivaju alergije; njih izazivaju isključivo poleni u periodu cvetanja, bilo da je u pitanju drveće, trava ili korov", priča naša sagovornica.

 Foto: Shutterstock

Otkrivanje alergena

Nakon što ste uočili da se iz godine u godinu javljaju isti ili slični simptomi, prvi korak ka izlečenju je testiranje.

"Pacijenti prvo odlaze na kožno testiranje. Ako se u tom skrining testu pokaže da postoji sumnja, sledeći korak je 'in vitro dijagnostika', koja se može obaviti u našem institutu. Ako ne postoji kontraindikacija, poput autoimunskih bolesti, onda je to pacijent koji je kandidat za našu terapiju", kaže dr Lidija Burazer.

In vitro dijagnostika podrazumeva testiranje iz krvi.

Kada početi sa terapijom

Period polinacije različitih biljnih vrsta nije isti. U Srbiji polinacija kreće krajem januara, početkom februara, u zavisnosti od vremenskih prilika, i traje do kraja oktobra. Tu se smenjuju različite biljne vrste, a kada je ambrozija u pitanju, ona počinje da cveta u julu i cveta do oktobra.

"Primena imunoterapije zasniva se na predsezoni, odnosno periodu kada cvetanja nema. To znači da, ako je pacijent alergičan na ambroziju, još nije kasno da u martu krene sa imunoterapijom, jer indukciona faza traje tri meseca, a nakon toga ide doza održavanja, nakon čega možemo očekivati značajno ublažavanje simptoma alergije", savetuje dr Burazer i dodaje da bi ipak idealno bilo da se sa terapijom krene već početkom novembra.

Trenutno, u našoj zemlji cvetaju drveće i trave.

"Za tu terapiju bilo je potrebno krenuti krajem septembra ili početkom oktobra prošle godine da biste došli u stabilnu fazu, tzv. fazu održavanja i imali smanjene simptome tokom polinacije", kaže naša sagovornica.

Prema podacima "Torlaka", broj pacijenata na godišnjem nivou za terapiju se povećava između 15 i 20 odsto.

 Foto: Shutterstock

Kako do vakcine

Vakcinu protiv alergija proizvodi jedino Institut "Torlak", a nju možete dobiti ako je lekar preporuči.

"Neophodno je prvo uraditi skrining testiranje, zatim testiranje iz krvi, a potom se obratiti svom alergologu u smislu preporuke, odnosno davanja saveta za primenu imunoterapije. Kada lekar, na osnovu prethodnih analiza, odluči koju terapiju je potrebno dati pacijentu, on ih upućuje na Institut "Torlak" gde mi na ime pacijenta, svakog pojedinačno, spremamo vakcine", kaža dr Lidija Burazer.

Vakcina je u obliku kapi koje pacijent koristi kod kuće.

Ko je najviše ugrožen

Kada je reč o tome koju grupu ljudi alergije najčešće pogađaju, tu, nažalost, nema pravila - alergija pogađa kompletnu populaciju, od rođenja pa do kasnijih godina života.

"U zavisnosti od toga kakav je imunitet osobe koja je alergična, ona se može javiti isključivo pri izloženosti nekom alergenu, a okidači mogu biti različiti - neka druga oboljenja ili stres, koji danas predstavlja sve učestaliji problem stanovništva", priča dr Burazer.

Ono što je poznato jeste da osobe čija su oba roditelja alergična imaju izuzetno veliku sklonost da i same razviju alergiju.

"To se procentualno kreće preko 70 odsto. Osobe čiji je jedan roditelj alergičan, tu sklonost razvijaju otprilike od 30 do 40 odsto, a ono što je sigurno, to je da je alergija nasledna bolest, nije obična kijavica i prehlada koja se javlja tokom sezone", pojašnjava dr Lidija Burazer.

Šta ako se alergije ne leče

Pacijenti koji pate od alergije imaju izmenjen socijalni život, tegobe, deca odsustvuju iz škole, odrasli često uzimaju bolovanje...

"Takvi pacijenti, na neki način nisu životno funkcionalni. Naravno, to nisu životno ugrožavajuće bolesti, ali alergije svakako remete kvalitet života pacijenata. Imunoterapija kao takva je na neki način i prevencija, pre svega razvoja alergijske astme koja predstavlja jedno ozbiljno oboljenje koje je teško za lečenje te u tom smislu onog trenutka kada pacijent prepozna da mu se alergija ponavlja u istom periodu svake godine, neophodno je da ode kod lekara kako bi dobio odgovarajući tretman", savetuje naša sagovornica.

 Foto: Shutterstock

Sve više alergija u gradovima

Iako bi se na prvi pogled reklo da su seoski predeli, puni bujne vegetacije oaza za bujanje alergija, iskustva doktora pokazuju drugačije.

"Broj obolelih se povećava upravo u gradovima, što znači da zagađenje životne sredine utiče na povećanje broja obolelih, odnosno na promenu sluzokože i to bivaju okidači koji dovode do razvoja alergijskih bolesti. Zanimljivo je da deca koja žive na selu i koja su praktično mnogo više izložena alergenima, nemaju toliko obolevanja koliko se to dešava u gradovima", zaključuje dr Lidija Burazer.

Zaštita od polena

Kada je koncentracija polena povećana u vazduhu, lekari ne preporučuju provetravanje prostorija. Takođe, tada veš ne bi trebalo da sušite napolju. Potrebno je nositi naočare za sunce koje smanjuju kontakt alergena s očima. Ako neko nosi kontaktna sočiva, ne bi bilo loše da se malo odmori od njih dok traje sezona polena. Posle svake šetnje treba se presvući i oprati kosu pre spavanja, da bi se uklonio sav polen. Redovno treba prati ruke i ne dirati oči kad zasvrbe. Nos možete ispirati fiziološkim rastvorom.