Kako prepoznati i kako sprečiti simptome moždanog udara

Brojni su faktori rizika koji mogu da povećaju opasnost od nastanka moždanog udara. Na neke možemo da utičemo, a na neke ne.

Foto: Shutterstock

U ovu prvu grupu spadaju godine, pol i genetska predispozicija. Što se godina tiče, njihova povezanost sa moždanim udarom je u tome što s godinama rizik od udara raste, ali u poslednje vreme, od ovog teškog i po život opasnog stanja, nisu pošteđeni ni mlađi ljudi u četvrtoj i petoj deceniji života.

Među faktorima rizika na koje se može uticati na prvom mestu je pušenje, zatim prekomerno konzumiranje alkohola, nezdrava ishrana, fizička neaktivnost, stres, gojaznost. I neke bolesti su same po sebi faktor rizika, a svojim ponašanjem možemo i na njih da utičemo. Takve bolesti su hipertenzija, dijabetes, povišen nivo masnoća u krvi, suženje karotida. 

 Foto: Pixabay

Upravo je vođenje računa o pomenutim faktorima rizika najbolji način da se moždani udar spreči. Kada je o ishrani reč, preporučuje se izbegavanje namirnica bogatih zasićenim mastima, koncentrovanim šećerima, holesterolom kao i veoma slane hrane.

Umesto nje treba unositi namirnice sa visokim sadržajem nezasićenih masti, ribe, a pogotovu plave, zatim puno voća i povrća i nesvarljivih biljnih vlakana.

Foto: Shutterstock

Ostavljanjem pušenja smanjuje se rizik i od srčanog a time i od moždanog udara. Ohrabrujuće je to, što je pet godina nakon ostavljanja cigareta, rizik kod bivšeg pušača isti kao i kod osobe koja nikada nije pušila.

Alkohol ne mora da se izbegava skroz. Štaviše, čaša crnog vina uz ručak se savetuje, dok ostale vrste alkohola, treba svesti na razumnu meru. Na razumnu meru treba svesti i kilograme a fizičku aktivnost upražnjavati redovno. Najbolje svakoga dana ili barem svakog drugog dana. Duža šetnja, bržim hodom u trajanju od pola sata do sat, sasvim je dovoljna.

Foto: Shutterstock

Na moždani udar treba posumnjati u slučaju sledećih simptoma:

- slabost ili oduzetost lica, ruke ili noge, naročito ako je zahvaćena samo jedna strana tela

- poremećaji govora u vidu otežanog i nerazumljivog izgovaranja reči kao i nerazumevanja govora druge osobe

- zamagljenje vid ili gubitak vida, posebno na jednom oku

- poremećaj ravnoteže i nesiguran hod

- iznenadna, ničim izazvana jaka glavobolja, praćena povraćanjem.