Povišen krvni pritisak ili hipertenzija, problem je koji češće pogađa starije ljude ali nažalost više nije redak ni među ljudima srednje životne dobi, čak i osobama u ranim tridesetim godinama.
Foto: Shutterstock
Mnogi i ne znaju da imaju ovu hroničnu, neizlečivu bolest jer se dešava da ona godinama ne daje nikakve simptome i da se hipertenzija dijagnostikuje, tek kada dođe do oštećenja na srcu, mozgu, očima ili bubrezima.
Kod nekih bolesnika se ipak sa nastankom hipertenzije, pojavljuju i određeni simptomi a to su najčešće:
- crvenilo na licu koje zapravo nastaje kao posledica širenja krvnih sudova kože i neposredno ispod nje a sve zbog povećanog dotoka krvi
- pritisak i bol u glavi
- zamaranje pri obavljanju svakodnevnih poslova kao i slabija koncentracija nego inače
- hronični umor i slab san
- pritisak u grudima
- krvarenje iz malih kapilara u nosu
- prolazno trnjenje ili slabost jedne polovine tela
Foto: Shutterstock
U najvećem broju slučajeva, oko 95 odsto, uzrok hipertenzije je nepoznat a u ostalih 5% ona nastaje kao posledica bolesti bubrega, nervnog sistema ili žlezda sa unutrašnjim lučenjem.
Nastanku hipertenzije doprinose loše životne navike kao što su uzimanje većih količina alkohola, pušenje, konzumiranje slane i masne hrane, zatim izloženost stresu, sedenje i smanjena fizička aktivnost uopšte, te prekomerna telesna težina.
Foto: Pixabay
Kada se ovo zna onda se jednostavnom promenom životnih navika može dosta uraditi na prevenciji visokog krvnog pritiska ali i njegovoj boljoj kontroli kada se pojavi.
Osobe koje su gojazne valjalo bi da smanje telesnu težinu jer je višak kilograma teret i za srce. Vežbanje poboljšava kondiciju celog organizma, pa i srca, a veliki i nezamenljiv doprinos ima i pravilna ishrana i to ona sa što manje soli, zatim šećera i masnoća.
Nikako ne znači da svako kome je ikada izmeren povišen krvni pritisak, stvarno ima hipertenziju. Da bi se bolest dijagnostikovala i započela terapija neophodno je da su bar u tri uzastopna merenja, izmerene povećane vrednosti krvnog pritiska.