Kakvi smo roditelji: Svako drugo dete u Srbiji dobije slatkiš pre 1. rođendana, a bebe animiramo mobilnim telefonom!

Istraživanje u kojem je učestvovalo 2.470 mama jasno je ukazalo na razloge zbog kojih mame najčešće odustaju od dojenja, ali i na nezdrave navike u ishrani beba na samom početku života.

 Photo: Shutterstock

Ishrana

Photo: Pixabay

Skoro svako drugo dete (44,5 odsto) dobije slatkiš pre prvog rođendana. U drugoj godini 80 odsto dece jede slatkiše. Tek 9,3 odsto mama slatkiš će dati nakon drugog rođendana, a svega 9 odsto mama uopšte ne daje detetu slatkiše.

Pored nezdrave hrane koju dajemo deci već u prvoj godini života, istraživanje je ukazalo i na neadekvatne navike u ishrani beba koje se tiču načina na koji bebu učimo da jede.

Photo: Shutterstock

Tako je 60 odsto beba animirano mobilnim telefonom, televizorom ili sličnim uređajima tokom hranjenja, 23,7 odsto mama to radi povremeno, dok 36,6 odsto to čini svaki put ili poprilično često.

41,5 odsto beba nema određeno vreme za obroke pa tako ni izgrađene navike ishrane pre polaska u vrtić. 

Zašto mame odustaju od dojenja? 

Photo: Shutterstock

Da je dojenje najbolji početak života znamo svi, ali samo u teoriji. Istraživanje je pokazalo da mame žele da doje i da većina majki (92 odsto) u nekom momentu pokrene laktaciju. Međutim, veliki broj mama iz nekog razloga odustane od dojenja pre 6 meseci (39,2 odsto), a razlog koji mame najčešće navode je – "nisam imala dovoljno mleka". 

Najveći uticaj na dojenje ima način završavanja porođaja kao i kontakt "koža na kožu" koji se kod nas retko primenjuje. 

Mame koje su se vaginalno porodile češće doje od mama koje su se porodile carskim rezom. 

Prema rezutatima ispitivanja, 43 odsto je mama kojima bebu nisu stavili na grudi odmah nakon porođaja, a prvi podoj ostvaren je u svega 6 odsto slučajeva odmah nakon porođaja. 

Photo: Shutterstock

Kontakt "koža na kožu" u trajanju od svega pet minuta ostvaren je kod 44,5 odsto mama i beba, oko pola sata 4,6 odsto, oko sat vremena 2,1, a više od sat vremena 5,9 odsto.

Mlađe mame češće odustaju od dojenja što ukazuje na trend sve manjeg procenta dojenih beba. To znači da ukoliko se ovakav trend nastavi, za 10 godina imaćemo još veći broj beba koje nisu dojene.

Nedovoljna edukacija

Photo: Shutterstock

Istraživanje je takođe ukazalo na nedovoljnu edukaciju mama o dojenju, ali i o upotrebi adaptirane mlečne formule te da mame koje su jednom prošle kroz ovo iskustvo, češće doje drugo i svako naredno dete. 

Edukacija potrebna i o adaptiranoj mlečnoj formuli! 

Photo: Pixabay

Istraživanje je pokazalo da uprkos velikoj upotrebi adaptiranog mleka (61,7 odsto je koristilo ad mleko) i dalje postoje određene predrasude o adaptiranoj formuli kao veštačkoj hrani, o tome da su dojene bebe pametnije kao i da su mame koje doje boljem kontaktu sa bebom, odnosno da su privrženije bebama. 

Da adaptirano mleko nije adekvatna zamena za majčino mleko, smatra 20 odsto mama.

Saveti prijateljica i sa interneta

Photo: Pixabay

Više od  30 odsto mama je adaptirano mleko dalo bebi "na svoju ruku", samo 15 odsto je tražilo savet pedijatra pre upotrebe formule.

Već u porodilištu 32,1 odsto beba je dobilo adaptirano mleko.

Blizu 40 odsto mama smatra da nije bilo u dovoljno informisano o načinu upotreba adaptirane mlečne formule.

Oupotrebi zamene za majčino mleko 17 odsto mama se  informisalo na internetu, a 11 odsto je savet tražilo od prijateljica.

Kako hranimo naše bebe?

Photo: Pixabay

U prvoj godini bebinog života pravimo temelje za dalji fizički, emocionalni i intelektualni razvoj deteta. To znači da uticajem na rani razvoj zapravo utičemo i na celokupni budući razvoj deteta. 

Isto tako, ishranom beba utičemo na bebino zdravlje, ali i na navike u ishrani koje će dete imati kasnije u životu. 

Kompletne rezutate istraživanja možete da pročitate na portalu bebac.com.