Katarakta: uzroci, simptomi i lečenje

Katarakta je bolest oka kod koje inače prozirna sočiva oka postaju zamućena ili neprozirna, što dovodi do smanjenja vida, a u krajnjem stadijumu može doći i do slepila.

Foto: Promo

Sočivo je deo oka koji je normalno proziran, a osnovna funkcija mu je da fokusira zrake svetlosti koji ulaze u oko na mrežnjaču, tkivo osetljivo na svetlost na zadnjem delu oka. Kako bi mrežnjača dobila jasnu sliku, delovi oka ispred mrežnjače, uključujući sočivo, moraju biti bistri i prozirni.

Ako je sočivo mutno usled katarakte, slika na mrežnjači biće zamućena ili izobličena, a sam vid će biti zamagljen.

Obim poremećaja vida zavisi od stepena zamućenosti sočiva.

Katarakta se može javiti na jednom ili na oba oka.

Šta uzrokuje kataraktu?

Većina slučajeva katarakte povezana je sa starenjem, stoga je ovo oboljenje oka veoma često kod starijih ljudi. Kako starimo, proteini koji čine prirodno sočivo oka mogu se ''slepiti''. Ove nakupine su zapravo katarakta, koje se vremenom mogu povećati i zatamniti sočivo, što otežava vid.

Voda i proteini čine veći deo sočiva oka. Proteini su raspoređeni na precizan način koji održava sočivo bistrim i propušta svetlost kroz njega.

Niko sa sigurnošću ne zna zašto se sočivo oka menja kako starimo, formirajući kataraktu. Istraživači širom sveta identifikovali su faktore koji mogu biti povezani sa razvojem katarakte. Pored starosne dobi, faktori rizika za nastanak katarakte uključuju:

- Ultraljubičasto zračenje od sunčeve svetlosti i drugih izvora

- Dijabetes

- Hipertenzija

- Gojaznost

- Pušenje

- Produžena upotreba kortikosteroidnih lekova

- Upotreba statina za smanjenje nivoa holesterola

- Prethodna povreda ili upala oka

- Prethodna operacija oka

- Hormonska terapija

- Značajna konzumacija alkohola

- Visoka kratkovidost

- Porodična istorija katarakte

Jedna od aktuelnih teorija je da oksidativne promene u sočivu mogu biti uzrok katarakte.

Koje su različite vrste katarakte?

Katarakta se može klasifikovati prema anatomskom položaju unutar sočiva, stepenu zamućenja sočiva ili samom uzroku katarakte.

Zamućenje sočiva može se desiti u samom jezgru, u tom slučaju govorimo o „nuklearnoj katarakti“ ili „nuklearnoj sklerozi“. Ako se zamućenje javlja samo u korteksu sočiva, katarakta se naziva „kortikalna katarakta“.

Ukoliko je gubitak jasnoće sočiva prvenstveno u ili u blizini kapsule, koristi se izraz „subkapsularna katarakta“.

Lokacija zamućenja takođe se može definisati kao prednja ili zadnja, centralna ili periferna. Zamućenje sočiva često može uticati na više delova sočiva.

Najčešći tip katarakte koji je povezan sa godinama ponekad se naziva i „senilna katarakta“. Ova vrsta katarakte prvenstveno uključuje jezgro sočiva.

Katarakta koja se razvija u zadnjem subkapsularnom području (u zadnjem delu kapsule sočiva) poznata je kao zadnja subkapsularna katarakta i češća je u mlađim starosnim grupama.

Bilo koji stepen gubitka normalne prozirnosti sočiva naziva se katarakta. Što su sočiva zamućenija, to je stepen katarakte napredniji.

Katarakta može biti blaga, umerena ili teška. Može biti rana ili uznapredovala.

Ako je sočivo potpuno neprozirno, naziva se „zrela“ katarakta. Svaka katarakta koja nije neprozirna se stoga naziva "nezrelom" kataraktom.

Koji su simptomi katarakte?

Možda nećete primetiti nikakve simptome kod rane katarakte. Kako katarakta napreduje, primećuje se smanjenje jasnoće vida, odnosno vid postaje zamućen, što se ne može u potpunosti ispraviti naočarima.

Dolazi do gubitka osetljivosti na kontrast, tako da su senke i vid u boji manje živopisni. Takođe možete doživeti uznemirujući odsjaj, kao i areole oko izvora svetla. Noćni vid će biti smanjen.

Kod određenih vrsta katarakte može se uočiti dvostruki vid na pogođenom oku.

Neki pacijenti primećuju da zahtevaju česte promene dioptrije i mogu biti svesni da im se vid iz blizine poboljšava kako im vid na daljinu opada.

Katarakta ne uzrokuje nelagodnost ili bol u oku niti menja spoljni izgled oka.

Foto: Promo

Kako se leči katarakta?

Ljudi sa ranom kataraktom mogu primetiti da promena dioptrije, korišćenje sunčanih naočara za smanjenje odsjaja i bolje osvetljenje za čitanje mogu znatno ublažiti njihove simptome.

Međutim, jedini mogući način lečenja katarakte je hirurško uklanjanje zamućenih sočiva. Hirurška intervencija se predlaže ako pacijent izgubi sposobnost da obavlja neophodne svakodnevne aktivnosti, poput vožnje, čitanja ili gledanja računara ili video ekrana, čak i sa naočarima. Postoji realno očekivanje da će se vid poboljšati kao rezultat operacije.

Pošto je sočivo oka neophodno da bi se tačno fokusiralo svetlo na površinu mrežnjače, a uklanjanje katarakte podrazumeva uklanjanje sočiva, savremena operacija katarakte kombinuje uklanjanje sočiva i postavljanje novog veštačkog sočiva u oko.

Većina operacija katarakte danas se izvodi postupkom fakoemulzifikacije koji podrazumeva minimalni rez ili na drugi način kroz malo veći rez. U više od 95% slučajeva istovremeno se uklanja i sočivo.

Operacija katarakte obično uključuje implantaciju monofokalnog intraokularnog sočiva, koje ima fiksni fokus na unapred određenoj udaljenosti. Multifokalna intraokularna sočiva se takođe često ugrađuju. Nećete osetiti nova sočiva u oku.

Operacija katarakte je izuzetno sigurna i efikasna, poboljšavajući vid kod velike većine pacijenata.

Većina pacijenata treba da ograniči svoje aktivnosti na samo nekoliko dana, a vreme oporavka je kratko.

Specijalna bolnica Sveti Vid je uveliko prepoznatljiva u svetu oftalmologije zahvaljujući najsavremenijim metodama operacije katarakte, koju izvode hirurzi najvišeg ranga.