Koje su mere zaštite i kako se odbraniti od koronavirusa

Zima je bila duga i vlažna, svi su bili prehlađeni, a sada smo spremni za epidemiju koronavirusa. Kako se odbraniti od koronavirusa?

Foto: Shutterstock

Čini se da hitno trebamo da ojačamo imunološki sistem, ali šta još možemo učiniti osim da jedemo više mandarina i nadati se najboljem?

Da bismo znali kako da se brinemo o svom imunološkom sistemu, kaže Šina Krikšenk, profesorka imunologije na Univerzitetu u Mančesteru, prvo moramo da znamo čime od oružja raspolažemo - a ispostavlja se da je to zaista impresivna kolekcija, piše Guardian.

"Kad dođemo u kontakt s klicama koje nikada ranije nismo sreli, postoje različite barijere koje pokušavaju da ih spreče da uđu u naše telo", kaže ona. Osim kože, imamo i sluz - "sline su zaista važna barijera" - i mikrobiom, zajedničku imenicu za mikrobe koji žive u našem telu, iznutra i spolja. Neki od njih su korisni i proizvode antibakterijske spojeve i nadmeću se s patogenima za hranu i prostor."

Osim sluzi i mikroba, naša tela su obložena epitelnim ćelijama koje je, kaže Krikšenk, zaista teško proći. One proizvode antimikrobne materije uključujući i, za koronavirus najvažnije, antivirusne spojeve.

Ako patogene ćelije sruše ove odbrambene snage, onda se moraju suočiti s našim belim krvnim zrncima ili imunim ćelijama. Jedna vrsta, koja se naziva makrofagi, naseljava čitavo naše telo i "ima svo potrebno oružje spremno za upotrebu, ali nije strašno precizna", objašnjava Krikšenk.

Ove ćelije izveštavaju pametnija, prilagodljiva bela krvna zrnca poznata kao limfociti.

"Oni su ti koji pamte mikrobe, pa ako se ponovo sretnu s istom klicom, verovatno će se izboriti s njom, a da mi to ni ne znamo. To je ono što zovemo imunitet i osnova je vakcine. Telo tako pokušava da zaobiđe sve stvari na samom početku i stvoriti memoriju, kako ne bismo bili bolesni."

Ali naš imunitet može imati propuste. "To znači da naš imunološki sistem ne prepoznaje određene napadače ili su oni stvorili nove strategije da ga izbegnu", kaže Krikšenk i dodaje da će zdrav način života osigurati da naša odbrana bude dobra.

Zaštita mikrobioma

S obzirom na to da naša tela sadrže više ćelija koje pripadaju mikrobima, nego ljudskih ćelija, priču o imunitetu počinjemo s mikrobiomom.

"Živimo u simbiotskoj vezi s bakterijama u našim crevima", kaže profesor Arne Akbar, predsednik Britanskog udruženja za imunologiju i profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu. "Imati one prave, s kojima smo evoluirali, najbolje je za naše zdravlje. Sve što radimo, a što ih menja, može biti štetno."

Naši mikrobi ne samo da stvaraju zaštitu, već i programiraju naš imunološki sistem. Životinje koje se uzgajaju bez mikrobioma imaju slabije razvijene imunološke sisteme. Stariji ljudi i oni s bolestima koje karakteriziraju upale, poput alergija, astme, reumatoidnog artritisa i dijabetesa, imaju manje raznolike mikrobiome creva.

Da bismo nahranili crevnu floru, Krikšenk preporučuje jesti raznovrsnije, s puno namirnica bogatih vlaknima. Vegetarijanstvo nije preduslov za zdravlje mikrobioma, ali što više biljne hrane konzumiramo, to je bolje. "Mikrobiom zaista voli vlakna, mahunarke i fermentisanu hranu", dodaje ona.

Kefir, jogurt i kisele namirnice poput kiselih krastavaca i kiselog kupusa spadaju u fermentisane delicije koje su sada u modi zahvaljujući našem sve većem znanju o mikrobiomu.

"Ali mišljenja o uzimanju probiotičkih dodataka su pomešana. Nije sigurno da će oni preživeti putovanje kroz vaš probavni trakt ili da će se dovoljno dugo zadržati u njemu. Efikasnije je promeniti način ishrane", kaže Krikšenk.

Mikrobiom kože je takođe važan, ali o njemu znamo manje. Visoke doze ultraljubičastog svetla (obično od sunca) mogu negativno uticati na njega, slabeći mu sve zaštitne funkcije (kao i pokrećući imunološku supresiju u samoj koži).

Pranje jakim sapunima i upotreba antibakterijskih proizvoda ne deluju prijateljski na mikrobiom naše kože.

"Kombinacije parfema i hidratantnih sredstava takođe mogu uticati", kaže Krikšenk.

Foto: Shutterstock

Održavanje forme

Da bismo bili imunološki spremni, moramo biti i telesno spremni. "Bela krvna zrnca mogu biti prilično uspavana", kaže Akbar. "Vežbanje ih mobilizuje povećavajući protok krvi tako da ona mogu obavljati svoje nadzorne poslove i tražiti i uništavati neprijatelje u svim delovima tela."

Nacionalna zdravstvena služba kaže da odrasli trebaju da budu telesno aktivni na neki način svakog dana i da najmanje 150 minuta sedmično imaju umerene aerobne aktivnosti (planinarenje, vrtlarenje, biciklizam) ili 75 minuta energične aktivnosti (trčanje, brzo plivanje, aerobik).

Savet starijim ljudima, koji su podložniji infekcijama, je da učine sve što mogu.

"Sve je bolje nego ništa", kaže Akbar.

Vežbanje tokom života moglo bi značajno usporiti opadanje imunološkog sistema. Istraživanje Univerziteta u Birmingemu i King's koledžu u Londonu iz 2018. godine otkrilo je da 125 biciklista amatera koji su nepušači, u dobi od 55 do 79 godina još uvek imaju imunološki sistem mladih.

"Druga strana medalje su elitni sportisti koji postaju veoma podložni infekcijama, jer vežbaju do tačke u kojoj to negativno utiče na njihov imunitet", kaže Akbar.

"Ovaj problem verovatno neće uticati na većinu nas, osim ako posle godina ležanja na kauču odjednom pokušate da trčite maraton", kaže Krikšenk. "To bi moglo izazvati hormone stresa i biti prilično loše za vaš imunitet."

Bez stresa, bez alkohola, više sna i vitamina

Jedna od mnogih dobrih nuspojava vežbanja je ta što smanjuje stres, koji je sledeći na listi prioriteta za jačanje imuniteta. Hormoni stresa, poput kortizola, mogu ugroziti imunološku funkciju, a čest primer za to je ponovno razboljevanje od malih boginja, kaže Akbar.

Ako ste ga imali, virus nikada ne nestane u potpunosti. "Tokom razdoblja stresa, može se ponovo aktivirati i dobivate osip."

Zaboravite opijanje tokom krize koronavirusa, jer preterani unos alkohola iscrpljuje imunološke ćelije.

"Neke studije sugerišu da makrofazi prve odbrane nisu tako efikasni kod ljudi koji piju puno alkohola", kaže Krikšenk. "Sumnja se da velika konzumacija alkohola može dovesti i do smanjenja limfocita. Dakle, ako virus uđe u vas, nećete biti tako dobri u borbi protiv njega."

Krikšenk kaže da je vitamin D postao vruća tema u imunologiji. "Naši makrofagi koriste vitamin D, a tokom zime ga imamo znatno manje."

Međutim, uzimanje dodatnog C vitamina verovatno je gubljenje vremena za ljude koji se dobro hrane, iako je vitamin C presudan za imunološku funkciju (i druge stvari, poput koštane strukture).

"Svi vitamini su važni, ali vitamin C se razlaže u vodi, a telo ga ne skladišti", objašnjava Krikšenk. Najbolji način za održavanje potrebnog nivoa C vitamina je jesti voće i povrće u svim obrocima tokom dana.

Vežbanje i dobra ishrana pomoći će vam da bolje spavate, što je bonus, jer je umorno telo podložnije bolestima. Jedno istraživanje prošle godine otkrilo je da nedostatak sna slabi jedan tip limfocita zvani T stanice i pokazalo važnost našeg prirodnog bioritma u celini.

Dženet Lord, profesorka sa Univerziteta u Birmingemu, nedavno je pokazala da je vakcinisanje ljudi ujutro efikasnije nego kada se to radi popodne. "San donekle diktira naš prirodni bioritam. Ako imate dobar obrazac sna, telo ima prirodan ritam i sve je u redu. Ako oni nisu u ravnoteži, imaćete problema", kaže Akbar.

Foto: Shutterstock

Godine nam ne idu u prilog, a higijena da

Ozbiljnost infekcije u velikoj meri zavisi o dozi kojom ste pogođeni, što opet može zavisiti o tome koliko je bio zarazan onaj od kojeg ste vi inficirali. "Neprestano smo izloženi klicama, a razboli se samo nekoliko njih", kaže Krikšenk.

Ako ste dovoljno mladi i zdravi, kaže Akbar, verovatno nećete ozbiljno oboleti od koronavirusa ili gripa. Verovatnije je da ćete, ako se zarazite, "neko vreme biti bolesni i oporavićete se".

Iz perspektive javnog zdravlja, kada se gadni virusi poput korone šire, Akbarov prioritet nije jačanje imunološkog sistema zdravih ljudi, već zaštita onih ranjivijih.

"Stariji ljudi ne reaguju tako dobro na vakcinu protiv gripa, iako je bolje da ga dobiju. Opadanje imuniteta koje prati starenje opšti je problem."

Kada ostarimo, kaže, barijere u našim crevima ne funkcionišu tako dobro, javlja se nešto što se naziva sindrom propusnog creva, gde virusi i bakterije ulaze u naša tela što izaziva blage infekcije. Ovo izaziva upale, kao i prirodnu akumulaciju starih "zombi" stanica, a upala utiče na imunološki odgovor.

Akbar radi na razvoju lekova za smanjivanje upale kod starijih ljudi, ali to je još uvek daleko.

Medicinski, starima se smatraju ljudi sa 65 godina, a ipak, to je proizvoljno, kaže Akbar. "Neki ljudi mogu imati problema mnogo ranije. A ima i starijih ljudi koji su potpuno zdravi."

"Što se tiče koronavirusa", kaže Krikšenk, "uglavnom se prenosi kapljično, tako da je najvažnija stvar higijena. Zato perite ruke, kišite i kašljite u maramice."