Uočeno je da su među decom simptomi generalno blagi, a pojedinci testirani na koronavirus nisu ih ni pokazivali.
Foto: Shutterstock
Medicinske studije provedene u Evropi koje se odnose na decu obolelu od Covida-19 upućuju na to da je među njima smrtnost retka, piše BBC.
Zabeleženo je da je do sada od posledica Covid-19 umrlo četvero od 582 zaražene dece, od kojih je dvoje patilo od hroničnih bolesti. Uočeno je da su među decom simptomi generalno blagi, a pojedinci testirani na koronavirus nisu ih ni pokazivali.
Ali svako deseto dete završilo je na intenzivnoj nezi.
Foto: Shutterstock
Grupa naučnika koju vode stručnjaci Instituta za zdravlje dece pri dečjoj bolnici "Great Ormond Street" iz Londona, pratila je stanje 582 zaražene dece starosti od tri do 18 godina iz 25 evropskih zemalja.
Na vrhuncu epidemije u aprilu svi su oni bili pozitivni na koronavirus, a četvrtina ih je imala prateće zdravstvene probleme.
Od četiri preminula deteta (0,69 posto uzoraka) nijedno nije bilo mlađe od 10 godina, a dvoje među njima bolovalo je od drugih bolesti. Više od polovine dece obuhvaćene studijom trebalo je bolničko lečenje, a osam posto ih je završilo na intenzivnoj nezi.
Deca su najčešće imala temperaturu, infekciju gornjih disanjih puteva, upalu pluća i gastrointestinalne simptome. Oko 16 posto dece, testirane jer su ostvarila kontakt sa zaraženom osobom, nije pokazivalo nikakve simptome.
Naučnici ističu da je stopa smrtnosti među decom “znatno niža” nego što pokazuje studija, s obzirom na to da pojedinci, kod kojih su se pojavili blagi simptomi, još nisu bili testirani u vreme kad se sprovodila studija.
Foto: Shutterstock
Dodaju kako je potrebno prikupiti dodatne informacije jer će se na taj način pomoći lekarima u izboru najbolje terapije za decu koja obole od Covid-19.
Dr. Mark Tebruge s Instituta za zdravlje dece pri dečjoj bolnici Great Ormond Street kaže da je kod većine dece i mladih uočen tek blaži oblik bolesti.
- Ali ne treba zanemariti činjenicu da je deo dece oboleo od težeg oblika Covid-19, koji je zahtevao intenzivnu negu. O tome bi trebalo voditi računa tokom planiranja i određivanja prioriteta zdravstvenih resursa kako se pandemija dalje bude razvijala -smatra Tebruge.