Koji sve simptomi ukazuju na rak dojke?

Čvorić u dojci koji ne boli, najčešći je simptom raka dojke. Može da bude čvrst ali i tvrd i u najvećem broju slučajeva se otkriva pri samopregledu dojki. Od ostalih simptoma, u slučaju nastanka raka dojke, mogu da se jave i čvorići u pazušnoj jami, zatim promene u veličini ili obliku dojke, naborana koža dojke koja liči na koru od pomorandže.

Foto: Shutterstock

Na rak dojke mogu ukazivati i otok ili crvenilo na dojci, promene na bradavicama, kao što su uvučene bradavice, povećanje ili svrab oko njih, kao i pojava sekreta, krvi ili sukrvice iz bradavice.

Takođe i bol u kostima, zatim nagli gubitak težine, bol u samoj dojci.

Kada je reč o faktorima rizika koji utiču na nastanak bolesti, oni bi mogli da se podele u dve grupe. U jednoj su oni na koje ne možemo da utičemo a u drugoj su faktori gde svojim ponašanjem rizik možemo da smanjimo.

Foto: Shutterstock

U prvoj grupi, značajno mesto zauzima nasleđe, jer se smatra da su dva gena, BRCA1 i BRCA2, povezana s naslednim zloćudnim tumorom dojke. Osim moguće genetske predispozicije, među faktorima na koje ne možemo da utičemo se nalaze i godine, pošto rizik s godinama raste, posebno nakon ulaska u petu deceniju života.

Zbog toga se ženama starijim od 40 godina savetuje da redovno rade samopreglede i preglede dojki.

Veoma rano dobijanje mesečnog ciklusa, pre dvanaeste godine kao i kasni ulazak u menopauzu, posle pedesete godine života, takođe spadaju u izvesne faktore rizika a na njihov nastanak se ne može direktno uticati.

Foto: Shutterstock

Druga grupa faktora rizika su oni koji zavise od našeg ponašanja i koje praktično možemo da predupredimo.

Među njima su život sa puno sedenja i malo fizičke aktivnosti, zatim konzumiranje alkohola i pušenje, te gojaznost, što se posebno odnosi na starije žene, odnosno one koje su ušle u menopauzu.

Neka istraživanja pak pokazuju da i ishrana sa više masnoća predstavlja svojevrsni faktor rizika.