Makrobiotička ishrana se ne preporučuje svima

U poslednje vreme i kod nas se sve više govori o makrobiotici, a posebno makrobiotičkoj ishrani i sve je više ljudi koji je i praktikuju. Šta je ona i na kojim namirnicama se bazira?

Foto: Shutterstock

U najkraćem, makrobiotika pomaže i u prevenciji i u lečenju raznih oboljenja, te se preporučuje i zdravima i bolesnima s tim što osobe koje već imaju određene zdravstvene probleme ne bi smele na svoju ruku da prave makrobiotičke jelovnike i da sami izbacuju pojedine namirnice iz ishrane bez konsultacija sa lekarom stručnjakom za ovu ishranu.

Makrobiotička ishrana se bazira na žitaricama i to integralnim, povrću, ribi, voću, mada se ne preporučuje unos velikih količina voća.

Foto: Shutterstock

Od povrća se posebno preporučuju mahunarke, kao što su razne vrste pasulja, boranija i slično.

Ova ishrana takođe uključuje semenke i koštunjave plodove, od masnoća biljna ulja, zatim alge, miso pastu i šoju soja sos. 

Mlečni proizvodi se uglavnom ne konzumiraju, mada to ne važi za sve ljude koji se hrane makrobiotički. Isto važi i za jaja, koja se jedu retko ili nikako.

Foto: Shutterstock

Dobrobiti ovakve ishrane po organizam su brojne - popravlja imunitet, reguliše telesnu težinu, sprečava razvoj metaboličkih poremećaja u organizmu.

Ipak nekim ljudima se savetuje oprez u primeni ovog načina ishrane. To se prvenstveno odnosi na decu koja treba da jedu meso, mleko, jaja, namirnice koje makrobiotika uglavnom isključuje. Osim dece, to važi i za dojilje, ali i sportiste.