15 mitova o ishrani u koje mnogi još uvek veruju

U želji da živimo zdravije, sve češće zalutamo u obilju informacija, a pogrešne tvrdnje o hrani mogu da naškode vašem zdravlju.

Photo: Pixabay

Grupa nutricionista uhvatila se ukoštac sa svim tim "saznanjima" i formirala listu neistina koje su postale mitovi. Zaključak je da pogrešne tvrdnje o hrani mogu da naškode vašem zdravlju i raspoloženju. Da li je crveno meso stvarno kancerogeno? Da li preteran unos šećera stvarno dovodi do dijabetesa? Da li je gluten stvarno tako loš? Evo mitova za koje bi nutricionisti najviše voleli da zauvek nestanu.

1. Dijete nemaju efekta

Photo: Pixabay

Činjenica: Dijete imaju efekta ako im pristupate na pravi način.

Mnoge popularne dijete nemaju efekta za većinu ljudi, naročito na duže staze. To ne znači da ne postoji dijeta koja će vam odgovarati. Suština zdrave ishrane uglavnom leži u stavu. Ako ste probali dijetu koja nije uspela, moguće je da je niste držali iz pravih razloga.

2. Nikad ne treba da jedete hranu bogatu mastima

Photo: Pixabay

Činjenica: Dobre masti su zdrave za srce i mozak i nisu sve masti loše.

Namirnice kao što su riba i koštunjavo voće sadrže "zdrave" masti koje su u stvari dobre za vaše telo i mozak. Štaviše, veći unos ovih namirnica može čak da smanji rizik od demencije.

3. Od zasićenih masti ćete dobiti srčanu bolest

Photo: Pixabay

Činjenica: Zasićene masti su deo svačije ishrane.

Ne verujte u ovaj i druge mitove o srčanim bolestima. Nije lako potpuno izbaciti zasićene masti iz ishrane, čak i ako to smanjuje rizik od srčanih bolesti. Zasićene masti nisu jedini faktor rizika i umesto da pokušavate da ih eliminišete, probajte da pored njih unosite više zdravih masti.

4. Zdrave namirnice su preskupe

Photo: Pixabay

Činjenica: Zdrava hrana je pristupačnija nego što mislite.

Međutim, jeftina zdrava hrana postoji ako možete da je nabavite. Voće i povrće, sveže, zamrznuto i konzervirano, mnoge žitarice, pa čak i meso, mnogo su pristupačniji nego što ste možda svesni.

5. Gluten goji

 Photo: Pixabay

Činjenica: Gluten može da iritira digestivni sistem kod nekoga, ali nije tako strašan.

Ljudi koji imaju celijakiju ili su netolerantni na gluten ne treba da ga unose. Mnogi, međutim, odlučuju da ga izbace iz ishrane misleći da je tako zdravije. Ne postoje naučni dokazi koji to potvrđuju. Ako se gojite, velika je verovatnoća da vam gluten nije najveći problem u ishrani.

6. Ako ste vegetarijanac, uzimajte proteine kao suplemente

Photo: Pexels

Činjenica: Možete unositi dovoljno proteina, a da ne jedete meso.

Ima mnogo namirnica biljnog porekla koje sadrže proteine, čak i povrće. Eliminisanje mesa iz ishrane ne znači automatski da morate da uvedete suplemente. Probajte da uvedete raznovrsne namirnice u obroke i užinu umesto suplemenata, osim ako vam doktor ili dijetetičar ne preporuče drugačije.

7. Od žitarica možete da se ugojite

Photo: Pixabay

Činjenica: Da li žitarice izazivaju gojenje ili ne, može da zavisi od njihove vrste i naravno od količine.

Testenina, hleb i žitarice su postali pravi neprijatelji mršavljenja zato što se mnoge ove namirnice proizvode od nezdravih sastojaka. Prave namirnice sa celim zrnom, kao što su smeđi pirinač, kinoa i druge, jesu deo zdrave ishrane.

8. Jaja su loša za holesterol

Photo: Pixabay

Činjenica: Namirnice bogate holesterolom ne moraju da dovedu do povećanja holesterola u krvi.

Ako ste pod rizikom od dobijanja visokog holesterola ili ga već imate, postoje neke namirnice koje treba da izbegavate. Ali namirnice koje sadrže visok nivo holesterola, kao što su jaja, ne utiču toliko na nivo holesterola u krvi.

9. Od crvenog mesa se dobija rak

Photo: Pixabay

Činjenica: Ako ne jedete šnicle po ceo dan, sigurno je sve u redu.

Prednosti mesa daleko premašuju rizik koji mu se pripisuje u ishrani. Možete da unosite raznovrsno meso i druge namirnice bogate proteinima da biste ostali zdravi i smanjili rizik od dobijanja kancera.

10. Voće sadrži previše šećera

Photo: Pixabay

Činjenica: Vašem telu je potreban šećer.

Šećere u voće nisu stavili ljudi. Ovi šećeri su dobri za vas. Voće takođe sadrži vlakna i druge hranljive materije koji su vašem telu potrebni.

11. Preteran unos šećera dovodi do dijabetesa

Photo: Pixabay

Činjenica: Stvar je daleko složenija od samog šećera.

Ima logike da visok šećer u krvi, kao što je slučaj kod dijabetesa tipa 2, nastaje usled preteranog unosa šećera. Istina je da brojni faktori, uključujući visok unos kalorija i nesrećna kombinacija gena, mogu da doprinesu pojavi dijabetesa više od samog šećera.

12. Ne možete da smršate ako ne izbacite ugljene hidrate

Photo: Pixabay

Činjenica: Možete da unosite ugljene hidrate i mršavite.

Ishrana sa malo ugljenih hidrata deluje kod nekih ljudi, ali to nije jedini način da se smrša. Ako ste probali s eliminisanjem ugljenih hidrata i to nije uspelo, nemojte biti obeshrabreni. Mnoge namirnice bogate ugljenim hidratima, kao što je pasulj, takođe sadrže mnogo vlakana. Vlakna održavaju zdravlje digestivnog sistema i mogu da vam pomognu da smršate.

13. Detoksikacija sokovima uklanja otrove iz vašeg organizma

Photo: Pixabay

Činjenica: To mogu da urade samo vaša jetra i bubrezi.

Detoks čajevi i voćni sokovi neće "očistiti" vaš organizam od štetnih toksina. Vaše telo ima posebno ugrađene sisteme za eliminisanje toksina iz krvi i njihovo izbacivanje, tačnije jetru i bubrege, a ponekad i znoj. Nije vam potreban sok da biste podstakli uklanjanje otpada.

14. Orašasto voće je jednako nezdravo kao brza hrana

Photo: Pexels

Činjenica: Neke visokokalorične namirnice su takve s razlogom.

Tehnički gledano, orašasti plodovi spadaju u tu kategoriju. Na primer, pola šolje pekan oraha sadrži 400 kalorija. Ali orašasto voće je i odličan izvor zdravih masti, proteina i vlakana. Možete ih jesti za užinu, ali razumnu količinu.

15. "Prirodne" namirnice su zdravije

Photo: Pixabay

Činjenica: Ova reč ne znači ništa na deklaraciji neke namirnice.

Proizvođači prehrambenih artikala imaju veliku slobodu kad je reč o odlukama šta da stave na deklaracije svojih proizvoda.