Najveća misterija korone – faktor koji presudi život ili smrt

Studije rađene na obolelima od korone pokazale su da naš imuni sistem drugačije reaguje na ovu bolest nego inače.

Foto: Shutterstock

Naučnici su na tragu da razreše jednu od najvećih misterija koje prate koronavirus – zašto neki ljudi prođu samo s lakšim simptomima, dok se drugi bore za život.

Pokazalo se da imuni sistem nekih pacijenata reaguje sasvim neuobičajeno, pa kada određeni molekuli i ćelije ne mogu da se izbore sa virusom, telo uključuje sve odbrambene mehanizme koji su mu na raspolaganju. A ta nekontrolisana reakcija može da ošteti zdrava tkiva, piše The New York Times.

“Videli smo neke sasvim čudne stvari u raznim stadijumima infekcije”, kaže Akiko Ivasaki, imunolog sa Univerziteta Jejl i autor jedne od novijih studija.

Na druge uobičajene viruse, poput gripa, imunološki sistem reaguje tako što direktno nalazi uljeza i napada ga i tako kupuje vreme za pravu reakciju tela. Taj prvi odgovor zavisi od molekula koji se zovu citokini, a koji nastaju kao odgovor na virus.

Ovi mikroalarmi mesto ustupaju antitelima i T-ćelijama kojima su cilj virus i ćelije koje je on napao.

Međutim, ova metoda kao da pada u vodu kod osoba obolelih od kovida 19.

Naime, citokini u pojedinim slučajevima ne prestaju da, nakon prvog upozorenja, alarmiraju organizam, čak i kad antitela i T-ćelije preuzmu svoju ulogu.

To znači da početna reakcija, tj. upala zbog infekcije, ne prestaje čak i kad više nije potrebna.

“Normalno je da se upala javi kod virusne infekcije. Ali problem je kad ne možete da je suzbijete“, kaže Ketrin Bliš, virusolog sa Univerziteta Stenford.

Foto: Shutterstock

Virus zbunjuje imuni sistem

I možda baš zbog takve neuobičajene reakcije kod nekih pacijenata bolest traje duže jer je virus u stanju da prevari naš imunološki odgovor.

Zbog tog alarma koji ne prestaje naše telo jače reaguje i ujedno napada sebe.

“To je enigma. Imate jak odgovor imunološkog sistema, a virus se ipak umnožava“, kaže Ejveri Avgust, imunolog sa Univerziteta Kornel.

Stručnjaci navode i da je moguće da pacijenti s blažom slikom reaguju tako što se telo bori protiv virusa koji napada ćelije, a da je problem, izgleda, što se kod težih pacijenata telo ponaša kao da ga je napao parazit.

Imunološki sistem ne zna da pronađe pravi put do virusa i da ga neutrališe. A ta zbrka se prenosi i na B i T-ćelije koje treba da sarađuju i bore se protiv bolesti.

I mada je još rano reći, deluje kao da koronavirus sprečava B i T-ćelije da sarađuju.

Zato stručnjaci sada pominju resetovanje imunosistema, odnosno, terapiju koja bi vratila balans u telu i iznova povezala B i T-ćelije.

Međutim, izazov za lekare je da priguše tu neprimerenu reakciju citokina na početku infekcije, a ne da sasvim uguše odgovor organizma na infekciju. Uz to, pravi trenutak je izuzetno važan.

Ako bi pacijent previše rano dobio lek koji ublažava reakciju imunosistema, onda odgovor neće biti dovoljno snažan. A ako lek dobije prekasno, onda će možda već pretrpeti veliku štetu.

Foto: Shutterstock

Deksametazon dobra strategija

Do sada tretmani koji blokiraju citokine pojedinačno nisu pokazali značajne rezultate verovatno jer naučnici još nemaju dovoljno podataka.

S druge strane, steroidi poput deksametazona jesu moćno oružje jer mogu da suzbiju više citokina odjednom.

Deksametazon nije savršena terapija, kažu stručnjaci, i ima nedostatke, ali do sada se pokazao dobro kod teže obolelih pacijenata.

“To deluje kao dobra strategija dok ne saznamo više“, zaključila je doktorka Dona Farber, imunolog sa Univerziteta Kolumbija.