Ono smo što jedemo, važi ne samo za odrasle nego i za decu. Čak bi se moglo reći da pogrešna tj. nezdrava ishrana može da napravi i više štete kod dece nego kod odraslih iz prostog razloga što se deca razvijaju pa nezdrava hrana može negativno da utiče na razvoj i omete ga.
Foto: Shutterstock
Tako neke vrste namirnica, pune šećera, soli i raznih veštačkih dodataka znaju da se loše odraze na razvoj mozga i kognitivne sposobnosti deteta.
Takva je polugotova instant hrana, kao što su recimo smrznute polugotove namirnice pripremljene za pečenje u mikrotalasnoj rerni, poput paniranog mesa, polugotovih pica i slično.
Foto: Shutterstock
Ova vrsta hrane koja je po pravilu puna masti, osim što teško pada na želudac, negativno utiče na raspoloženje i kod dece i kod odraslih a smatra se da ona spada među namirnice čije konzumiranje doprinosi nastanku i razvoju hiperaktivnosti.
Foto: Shutterstock
Isti učinak mogu da imaju i slatkiši puni veštačkih boja. Prepoznaju se lako po izrazito jakim bojama a osim što nosi rizik od hiperaktivnosti, loše se odražava i na pažnju deteta.
Oni zbog veštačkih boja a svi slatkiši, iako ih deca vole najviše na svetu, zato što šećer slabi otpornost i izazivaju nemir kod deteta.
Foto: Pixabay
I odrasli nekada slabo podnose kofein a kamoli deca. Zato se roditeljima nikako ne savetuje da maloj deci daju gazirana pića jer su ona puna kofeina. On kao jak stimulans zna da izazove nervozu, nesanicu, probleme sa probavom pa čak i glavobolju.