U kući provodimo najviše vremena pa je važno paziti na skrivene opasnosti za zdravlje koje u njoj vrebaju, a najosetljivija su deca.
Pazite na usisavač, boju na zidovima, posteljinu...
Na krevetu se može naći sve i svašta, od ostataka znoja, iscedaka iz tela do dlaka, kože... Prema jednom istraživanju, tokom nedelju dana s čoveka padne oko 14 grama sitnih čestica kože, a to se sve uvuče u vašu posteljinu i pogodno je tlo za hranjenje, a time i razmnožavanje grinja.
Fekalije i ostali otpad koje te sićušne životinjice ostavljaju za sobom mogu dovesti do pogoršanja ekcema, pojave sezonskih alergija, iritacija kože i još mnogo toga. Takođe, prašina i grinje u krevetu mogu biti okidači za pojavu noćne astme. Zato, menjajte posteljinu svake nedelje i operite je na minimalno 60 stepeni.
U sistemima za grejanje i hlađenje, ako se ne čiste redovno, mogu se nagomilati buđ, bakterije, gljivice i ostali otpad koji nije dobar za naše zdravlje. Rezultat udisanja tih čestica su alergije, a u ozbiljnijim situacijama i legionarska bolest - uzročnik je opasna bakterija koja u ljudsko telo ulazi udisanjem i u nekim slučajevima je smrtonosna.
U studiji objavljenoj u časopisu "Environmental Science & Technology" testirano je preko 20 vrsta usisavača, koji su se razlikovali po robnoj marki, ceni i starosti. Otkrili su da je svaki od njih ispuštao prašinu, bakterije i alergene u vazduh koji potom ulaze u pluća. Ali, kod starijih modela, a i onih s neadekvatnim filterom, zagađenje vazduha je bilo puno ozbiljnije.
Nagomilane dlake vaših ljubimaca i sve ostalo što ispada s njih, uključujući mikroskopske komadiće mrtve kože, mogu izazvati kijanje i curenje nosa kod ukućana. Prema američkom Udruženju za pluća, najbolji način zaštite od alergijskih reakcija je držanje dlakavih ljubimaca što dalje od platnenog nameštaja i tepiha.
Takođe, potrebno je češće čistiti i usisavati kuću. Ukoliko ste alergični na polen, tada bi trebalo da četkate i perete kućne ljubimce češće, jer skupljaju polen koja se hvata na dlaku dok trče po prirodi.
Većina proizvoda za čišćenje kuće prepuna je potencijalno opasnih hemikalija koje u telo mogu ući udisanjem i ugroziti zdravlje. Bolji izbor su sredstva za čišćenje bazirana na prirodnim sastojcima, kao što su limun, sirće i soda bikarbona.
Evo nekoliko predloga:
Čišćenje kupatila
Osim što dezinfikuje razne površine, sirće ima svojstvo izbeljivanja pa je odličan izbor za čišćenje kupatila i toaleta. Stavite u bočicu sa sprejem sirće i vodu u razmeri 1:2 i pošpricajte po površini koju čistite.
Uklanjanje mrlja s poda i tepiha
Kod mrlja na podu pomešajte dve litre vruće vode sa čašom sirćeta i time operite pod. Ako se radi o mrljama na tepihu, tada izlijte malo sirćeta direktno na mrlju pa preko toga stavite malo deterdženta. Ostavite da se osuši pa istrljajte četkom.
Čišćenje naslaga u rerni
Napravite smesu od šoljice sode bikarbone i trećine šoljice vode pa je nanesite na celu unutrašnjost rerne, uključujući i unutrašnje staklo. Ostavite da odstoji 12 sati pa pošpricajte sirćetom. Zatim istrljajte celu rernu krpom i toplom vodom. Tvrdokornije naslage ostružite - za to vam može poslužiti špatula ili stari nož.
Ružne crne mrlje na uglovima kade, umivaonika ili sudopera, ili na zidovima predstavljaju nakupljenu buđ kojoj vlažno okruženje savršeno odgovara za razmnožavanje. Buđ u domu nikako nije dobra za zdravlje, posebno ako nastaje i u vlažnim zidovima kao i oko prozora.
Udisanje vrlo sitnih čestica može iritirati oči, nos i grlo kao i uzrokovati poteškoće s disanjem, kašalj, alergijske reakcije. Može izazivati mučninu i glavobolju, ali i pogoršati simptome astme. Buđ može biti skrivena iza nameštaja, pločica, drvenih greda na zidovima, ispod gumenih patosnica u kadi, unutar gumenih dečjih igračaka, pa obratite pažnju i na to.
Postoje i biljke koje filtriraju vazduh u kući i pomažu smanjivanju količine buđi. Jedna od njih je i bršljan, a do tog zaključka došli su stručnjaci u NASA-i nakon proučavanja kućnih biljaka. Kažu kako bršljan uklanja 60% buđi iz vazduha i 58% čestica od fekalija, i to za samo 6h od stavljanja biljke u prostor.
Od te boje nastaje olovna prašina kada se počne ljuštiti sa zida. Izloženost tim sitnim česticama može dovesti do oštećenja mozga, živčanog sistema, bubrega i još mnogo toga. Boje na bazi olova koristile su se pre puno više, a još se nalaze na zidovima nekih domova.
Zidovi zgrada izgrađenih pre 1978. godine u SAD-u najverovatnije su obojene takvim bojama. Boje na bazi olova mogu biti skrivene ispod slojeva novih, bezolovnih boja. Lako je moguće da se razgrade zbog starosti, ali i da se olovne čestice rasprše po kući tokom nekih radova, npr. bušenja zidova.
Njih bi trebalo zaista često čistiti, odnosno držati ih sterilnima koliko je moguće, jer skrivaju mnoštvo opasnih mikroorganizama, uključujući Ešerihiju koli, salmonelu... Ove bakterije mogu dovesti do trovanja hranom, ali i težih slučajeva poput otkazivanja bubrega.
Sredstvo za dezinfekciju napravite sami od tri neškodljiva sastojka:
- pola litre vode
- 50 ml medicinskog alkohola
- par kapi eteričnog ulja s antibakterijskim svojstvima, kao što su od limuna, lavande ili čajevca.
Sve stavite u bocu s prskalicom, promućkajte, i to je to. Pošpricajte malo po površini koju dezinfikujete i obrišite.