Ona je mesec dana prelazila 10.000 koraka dnevno!

Teror zdravstvenih stručnjaka ne prestaje, a ja ne prestajem da se obaveštavam o svakom njihovom novom mišljenju i stavu. Taman sam se odomaćila u teretani i prihvatila to kao još jednu novu mučnu aktivnost svoje svakodnevice, lekari su se ponovo oglasili i kažu da, ukoliko ceo dan provedete sedeći na zadnjici, sat vremena teretane dnevno to nimalo neće poništiti. Umesto toga, sugerišu da treba šetati, šetati, šetati... i opet šetati, bar 10.000 koraka dnevno.

Rešim da ih poslušam, budući da makar za to ne treba previše početnih investicija - mogu da šetam gde i kad hoću, u čemu god hoću i ne moram nikome da platim za to. Na kraju krajeva, 10.000 je smešno, sigurno dve hiljade otpadne samo na put do prodavnice i nazad do kuće, zar ne?

E, nije baš tako. Ispostavilo se da je 10.000 koraka dnevno prilično veliki zalogaj, naročito ako ste kao i ja i utuvite sebi u glavu da se te pojedinačne šetnjice od par stotina koraka ne računaju, već samo šetnja u komadu, eventualno iz dva dela.

Krenula sam optimistično, misleći da će to biti samo dodatnih pola sata pakla posle kojih ću moći da se bez griže savesti odam lenčarenju. Ispostavilo se da mi za tu dodatnu dnevnu aktivnost treba i dodatnih sat do sat i po vremena - u početku i duže, jer sam pronalazeći štrafte za šetanje ulazila i u svaku radnju koja mi zapadne za oko.

Onda sam shvatila da pored posla, teretane, te nesrećne šetnje i želje za time da nešto uradim i za svoju, a ne samo dušu lekara, moram da budem efikasnija. Pronašla sam štraftu sa gotovo nula radnji, dala sebi maksimum od sat i po vremena i krenula.

Da mi slučajno entuzijazam ne bi opao a ja digla ruke pobrinula sam se da moja kola koja su usred mog fitnes izazova rešila da odmore, a to ćete jasno videti kada aktivnost naglo skoči i na čak 20.000 koraka.

Šta uopšte garantuju lekari? Kažu da je šetanje sjajno, da pomaže u mršavljenju i održavanju željene kilaže, smanjuje rizik od srčanih bolesti, dijabetesa i sličnih počasti. Zvuči sjajno, ali za sve one koji misle da samo šetnjom, koliko god ona bila žustra, mogu da dovedu telo do savršenstva imam razočaravajuću vest.

Stručnjaci tvrde da možete da izgubite i pola kilograma nedeljno samo šetajući 10.000 koraka svakog dana, jer ćete navodno sagorevati 3.500 kalorija u toku te nedelje. Ta tvrdnja se najverovatnije ne odnosi na vas, a evo i računice koja objašnjava zašto. Većina kalkulacija kaže da na kilometar i po šetnje osoba teška 82 kilograma sagoreva oko 100 kalorija. Što ste lakši/teži sagorevate manje/više od toga. Takođe, tu je i varijabla u vidu toga koliko brzo hodate.

Za osobu od 72 kilograma koja šeta 30 minuta brzinom od 3km/h sledi računica da će ukupno sagoreti 102 kalorije. Ako ubrza hod na 5,5 km/h sagoreće 157 kalorija.

Sve u svemu, previše je varijabli da biste znali koliko tačno sagorevate, a ljudi generalno, kada ubace novu fizičku aktivnost u život, teže tome da više jedu opravdavajući se činjenicom da su sada mnogo aktivniji, pa često dođe i do gojenja.

To se mene lično nije ticalo, budući da nisam ušla u ovaj izazov sa nekim jasnim planom i ciljem. Prosto sam šetala i čekala da se nešto desi. I dobro je da nisam imala očekivanja, budući da se desilo jedno veliko ništa - barem u pogledu izmene telesne težine.

Činjenica je, međutim, da sam ovaj novi izazov doživela kao novu agoniju kroz koju treba prolaziti svakog dana. U međuvremenu je postala meni neophodna aktivnost, pa bih uhvatila sebe da cupkam i krećem da postajem nervozna u uobičajeno vreme za šetnju ukoliko sam je odložila. Činjenica je i da tehnologija ovaj izazov čini pravim mučenjem.

Loše strane:

Ako koristite brojač koraka, a koristite ga jer ga ima na svakom telefonu, želeli vi to ili ne, sve ovo može da postane preveliko opterećenje. Ja sam generalno sklona tome da:

a) maltretiram sebe

b) uvek pokušavam da uradim više

c) uopšteno govoreći imam tendencije da se opsesivno latim nečega dok ne lipšem

Tako sam par puta sebe pred spavanje zatekla kako očajavam jer nisam ispunila normu, "a mogla sam da sam iskulirala onu kafu". Još gore, par puta i jesam iskulirala neku aktivnost da ne bih zakinula svoju šetnju.

Dobre strane:

Činjenica je da sam bila osetno manje nervozna kroz ovaj mesec, kao i da mi je šetnja svaki put mentalno, a i fizički prijala. Činjenica je i to da sam spavala kao zaklana, pri čemu bih zaspala iste sekunde kada legnem, što može a i ne mora da bude dobro.

Da li bih izgurala još jedan mesec? Ne da bih, nego i hoću, ali pod mojim uslovima - bez brojanja koraka, budući da sada znam okvirno koliko je tih magičnih 10.000 koraka i posledično bez griže savesti i potencijalne opsesije zbog nečega što bi trebalo da bude samo zabavan i zdrav dodatak svakodnevici.