Ishrana s visokim udelom proteina životinjskog porekla, koja je u trendu otkad je hrana bogata ugljenim hidratima proglašena vrlo nepopularnom i nezdravom, može povećati rizik od srčanog zastoja kod starijih muškaraca i do 49 posto, pokazala je studija finskih naučnika.
Foto: Pixabay
Do danas je sprovedeno malo istraživanja o uticaju konzumiranja velikih količina pilećih prsa i odrezaka u ime gubitka kilograma i lepog stasa. Ne treba zaboraviti ni da je trend rezultovao višemilionskom zaradom u industriji proteinskih dodataka hrani.
Nova studija finskih naučnika pokazala je da se sve vrste ishrane koje se temelje na konzumaciji velike količine životinjskih proteina, povezuju s povećanim rizikom od srčanih problema.
Foto: Pixabay
Studija je pokazala da je među sredovečnim i starijim muškarcima koji u organizam većinom unose proteine životinjskog porekla i one iz mlečnih proizvoda, rizik od srčanog zastoja veći za 43 do 49 posto u odnosu na muškarce koji su ih konzumirali u manjim količinama.
Kod muškaraca čija se ishrana bazirala većinom na proteinima svih vrsta, rizik od srčanog zastoja povećao se za trećinu, a kod onih koji su konzumirali biljne proteine povećan je za 17 posto.
Foto: Pixabay
Treba istaći da se veći unos biljnih proteina povezuje sa zdravijim načinom života, podsetio je jedan od autora studije dr Jirki Virtanen, vanredni profesor nutricione epidemiologije na Univerzitetu Istočne Finske.
Srčani zastoj podrazumeva odsutnost kontrakcija ili neprikladne kontrakcije srčanih komora koje odmah dovode do prestanka cirkulacije krvi. Karakteriše ga nagli gubitak svesti zbog prestanka moždane cirkulacije.
Foto: Pixabay
Kod srčanog zastoja srce prestaje da radi i ne uspeva da pumpa krv u druge organe. Osoba koja medicinsku pomoć ne dobije na vreme može umreti u roku od nekoliko minuta.
Dr Virtanen kaže da rezultati njegovog istraživanja potvrđuju rezultate ranijih studija koje ukazuju na to da preterivanje s hranom bogatom proteinima iz životinjskog mesa predstavlja zdravstveni rizik, među ostalim i razvojem dijabetesa tipa 2. Studija, čiji su rezultati objavljeni u naučnom časopisu Circulation, fokusirala se na nekoliko grupa hrane, zavisno od porekla proteina.
Foto: Pixabay
Ustanovljeno je da proteini iz jaja i ribe ne utiču na povećanu opasnost od srčanog zastoja. Problem, po mišljenju finskih naučnika, predstavlja preterano konzumiranje proteina iz mesa. Istraživanjem je bilo obuhvaćeno 2.440 muškaraca starosti od 42 do 60 godina.
Praćen je njihov način ishrane i zdravstveno stanje u 22-godišnjem razdoblju. U grupi su evidentirana 334 slučaja srčanog zastoja. Čak 77 posto konzumiranih proteina bilo je životinjskog, a ostatak biljnog porekla.
Foto: Pixabay
Svetska zdravstvena organizacija (ZSO) i ostale zdravstvene institucije savetuju balansiranu ishranu s malim udelom šećera, ali više ribe, mahunarki, povrća i voća.
"S obzirom na to da je ovo jedna od prvih studija koja dovodi u vezu opasnost od srčanog zastoja i ishrane bogate proteinima životinjskog porekla, potrebno je sprovesti dodatna istraživanja kako bismo saznali može li umeren unos proteina ipak biti delotvoran u prevenciji srčanog zastoja", kaže dr Virtanen.