Ova bolest pogađa 80% ljudi pre tridesete godine života

Spondiloza je degenerativno oboljenje kičmenog stuba, sa promenama na međupršljenskim hrskavicama i sklerotičnim promenama na kostima, nastalim usled starenja i mikrotraume.

Photo: shutterstock

Kako ističe dr Predrag Mugoša, zbog savremenog načina života ona je sve češća, pa je više od 80 odsto ljudi bar jednom u životu doživelo bol u vratu ili leđima, tzv. cervikalni ili lumbalni sindrom.

Photo: Unsplash

Smatra se da u velikom procentu slučajeva uzrok leži u degenerativnim promenama na kičmi koje se ispoljavaju kao bol u datoj regiji, a mogu se širiti i u ekstremitete sa neurološkim ispadom ili bez njega.

Prema rečima našeg sagovornika, do promene na intervertebralnom diskusu koji spaja pršljenove sa pripadajućim vezivnim strukturama dolazi veoma rano, još pre 30. godine, kada diskus počinje da gubi elastičnost koja mu inače pomaže da ublaži mehaničke stresove.

Zbog bola se ide lekaru

Photo: shutterstock

Promene na diskusu dovode do nastanka manjih i većih pukotina u fibroznom prstenu diska, a nekada i do protruzije diska.

– Ovo je prva faza propadanja, zbog koje se prostor između pršljenova sužava. Sužen prostor izaziva pojačan pritisak na pršljen, što za posledicu ima nastanak osteofitoza na kostima u obliku kljunova i šiljaka na ivicama pršljenskih tela. U daljem procesu oni mogu da suze koštani deo kičmenog kanala, a krajnja posledica je kompresija korena živca – objašnjava dr Mugoša.

Photo: Shutterstock

Bol, osećaj ukočenosti, ograničenje pokreta i osećaj mišićne napetosti u delu kičmenog stuba razlozi su za odlazak lekaru.

Međutim, nalaz na kičmi ne mora uvek da prati kliničku sliku, pa se dešava da snimak pokazuje spondilotične promene a da pacijent ne oseća nikakve tegobe.

Photo: shutterstock

Kada je o lečenju reč, dr Mugoša kaže da kod spondiloze pomažu farmakološka i nefarmakološka terapija, a glavni cilj jeste da se spreči pojava hroničnog bola i da se održi aktivna pokretljivost i funkcionalnost kičmenog stuba.

U svemu tome veoma je važno da pacijent aktivno učestvuje u lečenju i pridržava se saveta lekara.

Oprezno sa sportom

Photo: Pexels

Dr Mugoša osobama sa spondilozom savetuje da izbegavaju dugo sedenje, dugotrajna statička opterećenja, rad u pognutom položaju, dugu vožnju bez pauze.

Pacijenti bi trebalo da nauče da se što manje saginju i da ne savijaju vrat pri ulasku u auto i izlasku iz njega, da teret dižu iz čučnja, a ne tako što će se kičmom savijati napred, da pravilno rasporede teret u obe ruke, da spavaju na tvrdoj podlozi i na anatomskom jastuku koji ne zahteva savijanje vrata.

Photo: Pixabay

On takođe savetuje pacijentima da rade samo vežbe koje im je preporučio lekar jer one moraju da budu individualne i prilagođene godinama, zanimanju i životnim navikama.

Photo: Pixabay

Ističe i da je fizikalna terapija nezaobilazna u lečenju jer ona treba da obezboli tkivo i održi funkciju kičme.

Od lekova se u terapiji spondiloze najviše koriste analgetici, nesteroidni antireumatici, zatim kortikosteroidi miotonolitici, dok se operaciji pribegava samo u slučajevima teških neuroloških ispada.

Photo: Pixabay

Pacijenti sa spondilozom koji se bave sportom treba da budu posebno oprezni jer, recimo, rotacijsko opterećenje kod tenisa, vertikalno opterećenje kod trčanja i gimnastike, fleksijsko-ekstenzijsko opterećenje kod fudbala, mogu da dovedu do povrede.

Kičmu troše godine, mikrotraume, sedenje i loša genetska predispozicija

Photo: shutterstock

Dr Mugoša kaže da proces degeneracije na kičmi obuhvata propadanje intervertebralnog diska, odnosno međupršljenskih prostora (diskartroza), zatim pršljenskih tela (spondiloza) i intervertebralnih zglobova (spondiloartroza).

Photo: Unsplash

Propadanju ovih struktura usled prirodnog procesa starenja i mikrotraume doprinose i loši stilovi života, težak fizički rad, nepravilno držanje, prinudni i nepravilni položaji u toku rada, ali istraživanja ne isključuju ni genetske, autoimune, infektivne, inflamatorne i metaboličke faktore.