Doktor Endru Vil sa Harvarda autor je nekoliko bestselera i zagovornik vežbanja holističkog disanja u borbi protiv stresa. Tehnika disanja koju on propagira navodno pomaže u smanjenju anksioznosti, ali i prilikom uspavljivanja, eliminisanja nekontrolisane gladi i artikulisanja impulsivnog besa.
Foto: Shutterstock
Vil je planetarno popularan, osnivač je Centra za integrativnu medicinu pri Univerzitetu u arizonu, a obožavaju ga zvezde poput Opre Vinfri. On kaže: "Disanje uveliko utiče na proces i psihologiju misli što uključuje i raspoloženja. Ako se samo koncentrišete na disanje, a da ne radite ništa da ga promenite, možete ga usmeriti prema opuštanju."
Reč je o neobično jednostavnoj vežbi tehnike disanja koja ne oduzima previše vremena, a sastoji se od samo nekoliko koraka.
1. Stavite vrh jezika na nepce tačno iznad gornjih prednjih zuba i držite ga tamo tokom cele vežbe.
2. Izdahnite skroz do kraja na usta uz lagan zvuk.
3. Zatvorite usta i lagano udahnite kroz nos i u sebi brojite do četiri.
4. Držite dah dok brojite do sedam.
5. Izdahnite do kraja na usta i pritom brojite do osam. Takođe ponovite zvuk iz drugog koraka.
6. Ponovite ovaj ciklus do četiri puta.
Foto: Shutterstock
Onima koji hronično dišu preslabo brojanje do četiri prilikom udisanja pomaže da uzmu više kiseonika, a držanje vazduha do sedam daje kiseoniku više vremena da prodre u krvotok, dok izdisaj do osam usporava rad srca i ispušta veću količinu ugljen-dioksida iz pluća.
Da biste primetili prve benefite, neophodno je da tehniku primenjujete bar dva puta dnevno, savetuje dr Vil. On upozorava i da ne bi trebalo u cugu ponoviti proces više od četiri puta dok se vežba ne savlada u potpunosti. Kako je moguće da će vam se u početku blago vrteti u glavi, najbolje je da je izvedete u sedećem ili ležećem položaju.
Ukoliko ne možete da izdržite intervale ove dužine, prepolovite ih tako da imate tehniku 2-3.5-4. Što češće i što duže praktikujete ovu vežbu, to će vam njena delotvornost biti vidljivija, poručuje ovaj stručnjak.
Važno je napomenuti i da ne postoje kliničke studije koje će podržati ovu teoriju, već se ona zasad oslanja samo na iskustva zadovoljnih praktikanata.