Ove namirnice štite od raka i srčanih bolesti

Namirnice bogate flavonoidima, kojima najviše obiluju voće i povrće tamnih i jarkih boja, štite od raka i bolesti srca, posebno kada su to pušači i osobe koje spadaju u grupu visokorizičnih konzumenata alkoholnih pića, pokazalo je istraživanje naučnika sa danskog Univerziteta Edith Cowan (ECU).

Foto: Shutterstock

Naučnici sa ECU-ovog Medicinskog fakulteta analizirali su podatke o ishrani 53.048 danskih državljana tokom 23 godine, piše portal Science Daily. 

Ustanovili su da je verovatnoća od smrtnog ishoda od raka ili srčanih bolesti manja kod osoba koje su svakodnevno konzumirale umerene do veće količine hrane bogate flavonoidima.

Oni su izvorno bili označavani kao vitamin P, no pod tim se nazivom ne misli na pravi vitamin, već na grupu biljnih sastojaka ili fitonutrijenata. Do danas je otkriveno gotovo 6000 flavonoida, a naziv vitamin P skovao je 1930. godine nobelovac Albert Šent-Gjorgi, zaslužan i za otkriće vitamina C.

Flavonoidi su nusprodukti koji nastaju metabolizmom biljaka. Tako ih nalazimo u velikom broju biljnih vrsta, njima najviše obiluje voće i povrće tamnih i jarkih boja.

Odavno se zna da imaju snažno preventivno delovanje, da čuvaju kardiovaskularni i nervni sistem te da su iznimno učinkoviti u prevenciji i lečenju različitih oblika raka, ali i drugih teških oboljenja.

Zna se i da imaju snažna antioksidativna svojstva. Podstiču rad imunog sistema i sprečavaju, ali i ublažavaju postojeće posledice oksidativnog stresa. Samim tim uveliko pomažu u prevenciji i lečenju karcinoma.

Foto: Pixabay

Voditeljka danske studije dr. Nikola Bondono je rekla da su ona i kolege primetili još jednu zanimljivu pojavu.

Zaštitni učinak konzumiranja hrane bogate flavonoidima bio je posebno snažan kod osoba koje su bolovale od visokorizičnih hroničnih bolesti prouzrokovanih pušenjem i kod osoba koje su svakodnevno pile više od dva standardna alkoholna pića.

Uobičajeno je standardnim pićem smatrati ono piće koje sadrži otprilike 8 do 14 grama čistog alkohola. Primera radi, standardno piće je boca piva (boca 0.33 l sa cca 5 posto alkohola), čaša vina (140 ml sa 12 posto alkohola) ili čašica žestokog pića (40 ml sa 40 posto alkohola)

"Važno je napomenuti da konzumiranje flavonoida ne poništava u potpunosti povećan rizik od smrtnog ishoda uzrokovanog pušenjem ili konzumacijom većih količina alkohola. Ipak je najbolje što možete učiniti za sopstveno zdravlje je prestati da pušite i smanjite konzumiranje alkohola", istaknula je dr. Bondono. 

"Svakodnevna konzumacija hrane bogate flavonoidima mogla bi biti podsticaj za ublažavanje spomenutog povećanog rizika i pojedince podstaknuti da prestanu da puše i smanje unos alkohola", smatra Bondono. 

"Naša studija je pokazala da je najmanji rizik od smrtnog ishoda od raka ili kardiovaskularnih bolesti evidentiran kod osoba koje su svakodnevno konzumirale oko 500 mg flavonoida."

Foto: Shutterstock

Svakodnevno bi trebalo konzumirati razne vrste flavonoidnih spojeva iz biljnih namirnica i napitaka. Na primer: jedna šoljica čaja, jedna jabuka, jedna narandža, 100 g borovnica i 100 g brokolija dnevno čine širok spektar flavonoidnih spojeva ili preko 500 mg flavonoida.

Priroda zaštitnog učinka i povezanost konzumacije flavonoida s nižim rizikom od smrtnog ishoda od raka i srčanih bolesti nije u potpunosti razjašnjena, ali je višestruka. 

"Svakodnevno konzumiranje većih količina alkohola i pušenje pojačavaju upalne procese i oštećuju krvne sudove, što povećava rizik od razvoja niza bolesti", rekla je dr Bonano. 

"Ustanovili smo da flavonoidi imaju odlično protivupalno delovanje i da poboljšavaju rad krvnih sudova, što pojašnjava njihov uticaj na smanjen rizik od smrti od posledica srčanih bolesti i raka", pojasnila je dodajući da je sledeći korak naučnika preciznije istražiti na koje tipove raka i srčanih bolesti flavonoidi utiču najučinkovitije.

Rezultati studije objavljeni su u časopisu "Nature Communications".

Sa naučnicima sa ECU-a na studiji su sarađivali stručnjaci iz Univerzitetske bolnice "Herlev & Gentofte", sa Univerziteta Aarhus, kao i Danskog državnog centra za rak, naučnici iz Univerzitetske bolnice Aalborg, Univerziteta Zapadne Australije i Međunarodne agencije za istraživanje raka.