Ovom voćkom treba da započnete dan

Zbog svog sastava, odnosno obilja vitamina i drugih veoma korisnih sastojaka, kivi s razlogom zovu i super voćkom. Spektar blagotvornih dejstava kivija je zaista širok a na prvom mestu je njegovo izrazito antioksidativno delovanje.

Foto: Pixabay

Za ulogu antioksidansa zaslužan je visok sadržaj vitamina C, kao i flavonoidi i karotenoidi koji štite organizam od slobodnih radikala, mogućih uzročnika niza bolesti, među kojima su i maligna oboljenja.

Odličan je čuvar zdravlja respiratornog sistema, a posebno pomaže u slučaju kašlja i nadraženosti nosa, kada znatno ublažava tegobe.

Foto: Shutterstock

Kivi takođe jača imunitet, povoljno utiče na nivo masnoća u krvi, snižavajući kako loš holesterol tako i trigliceride, za koje mnogi stručnjaci tvrde da su najgora vrsta masnoća u krvi.

Foto: Shutterstock

Tako, osim respiratornog i kardiovaskularni sistem mnogo dobija konzumiranjem kivija jer ova zelena voćka, prekrivena dlačicama, koja nas podseća na krompir, sprečava nastanak trombova, odnosno krvnih ugrušaka i zapravo deluje slično aspirinu. 

Ima moć i da čisti organizam od otrova. Takođe se preporučuje kao veoma efikasan laksativ jer je izrazito bogat vlaknima, pa neki smatraju da je bolji borac protiv zatvora nego što su recimo jabuke ili kruške.

Foto: Shutterstock

Po sadržaju kalijuma, kivi može da konkuriše banani, na koju obično pomislimo kada nam fali ovaj mineral. On je veoma važan u održavanju poželjnog nivoa tečnosti u organizmu i njihovoj ravnoteži, kao i regulisanju rada srca i visini krvnog pritiska.

Foto: Shutterstock

I pored ovoliko dobrih strana kivija, ne treba preterivati sa unosom ovog voća. Sasvim je dovoljno da se dnevno pojedu dva-tri komada i to najbolje ujutru na prazan stomak.

Nije svejedno ni kakav se plod jede, pa se preporučuju zreli plodovi, koji nisu tvrdi.

Kivi, inače potiče iz Kine, ali sasvim dobro uspeva i na blagoj mediteranskoj klimi, te ga ima i u našem okruženju.