Postoji šest različitih tipova gladi na koje možemo svesno da odgovorimo kada nas uhvati jedan od njih.
Foto: ShutterStock
Jedemo zbog stresa ili samo zato što se osećamo tužno. Ponekad pojedemo nešto slatko samo da se nagradimo ili zato jer nam je ”vreme”. Treba da osvestimo naše prehrambene navike i svesno odlučimo šta ćemo i kada pojesti.
Reagujemo na ono što vidimo, stoga će nam predivno servirano jelo uvek biti privlačno. Kako bi zadovoljili glad, možemo počastiti svoje oči s hranom pre nego je stavimo u usta.
Ako našu večeru jedemo dok gledamo televiziju, odbacujemo priliku da cenimo našu hranu u potpunosti. Upravo zato korisno je lepo ukrasiti svoj tanjir i posvetiti mu svu svoju pažnju pre konzumacije hrane.
Foto: ShutterStock
Ono što u većini slučajeva mislimo o ukusu povezano je s mirisom hrane. Naše čulo mirisa osetljivije je nego čulo ukusa. Kako bi zadovoljili njuh, pokušajte sa vežbom mirisanja vaše hrane pre nego što počnete da je jedete.
Na taj način ćete koncentrisano uživati u hrani i njenoj aromi. Kada osetite mirise koji vam se sviđaju (miris vanile ili cimeta), dobro razmislite kakve emocije pobuđuju u vama.
Ono što mislimo o ukusnoj hrani često ima veze s tim iz koje zemlje dolazimo i kako se jelo u našoj porodici. To uključuje koliko želimo da nam hrana bude slana ili slatka i kakve začine volimo. Ono što se u našoj zemlji smatra delikatesom, u drugoj je sasvim neprihvatljivo.
Praznina u želucu jasan nam je znak da smo gladni. Ipak, to ne mora da znači da je našem telu potrebna hrana. Uglavnom je reč o refleksnom osećaju koji doživljavamo jer nam se telo naviklo da jedemo u to vreme.
Iako ga tumačimo kao posljednji stupanj izgladnelosti, može biti i manifestacija anksioznosti i nervoze. Kad osetite prazninu, pokušajte da ocenite koliko ste gladni. Počnite da jedete samo ako vam stvarno treba hrana.
Foto: ShutterStock
Moderna vremena od nas su stvorila osobe koje jedu zbog anksioznosti. Bombardovani smo raznim dijetama i savetima nutricionista, a unutrašnji glas nam govori šta bi trebalo da jedemo, a šta ne.
Kada se naše prehrambene navike nađu u sukobu s najnovijim nutricionističkim otkrićima razapeti smo između onoga šta bi hteli i šta ne bismo smeli.
Smirite se i usresredite na svoje želje i potrebe. To će vam pomoći da osvestite signale koje nam šalje telo.
Šta i kada jedemo u većini slučajeva je povezano s našim emocijama. Možda ćemo žudeti za određenom hranom jer smo je jeli u detinjstvu ili zato što je povezujemo s poslasticom koja nam uliva utehu.
Ponekad jedemo kako bi umanjili emocionalnu bol. Pokušajte da dokučite koje emocije osećate pre nego što se bacite na grickalice i možda ćete naći drugi način kako da ih zadovoljite. Nazovite prijatelja ili popijte šoljicu čaja.