Prava istina o najpoznatijim mitova o ishrani

Kakva je zaista korist od detoks-ishrane, čia semenki i godži bobica? Da li rakija olakšava varenje i da li nas čokolada zaista čini srećnim? Nauka je dala odgovore na sve popularne mitove o ishrani.

Rakija posle jela podstiče varenje

Photo: Pixabay

Alkohol razvija svoje dejstvo prvenstveno u mozgu, a ne u gastrointestinalnom traktu, kažu naučnici.

- Alkoholna pića, doduše, mogu da podstaknu lučenje želudačnih sokova, naročito ako ih konzumiramo u manjim dozama. Visokoprocentan alkohol izaziva suprotan efekat - kaže Aleksa Majer sa Instituta za ishranu Univerziteta u Beču.

Zbog biljnih sastojaka koje sadrže, rakije travarice zaista podstiču varenje, ali postoje i bezalkoholne alternative, npr. kafa posle jela. Ako ne podnosite kofein, ugledajte se na Indijce, koji posle jela žvaću semenke komorača ili anisa.

Kafa: Ko kaže da je nezdrava?

Photo: Pexels

Kafu i dalje bije glas da je nezdrava, naročito zato što kofein podstiče izbacivanje tečnosti. Ovo poslednje je, doduše, tačno, ali je taj efekat zanemaljiv ako pijete jednu do četiri šoljice dnevno.

Sve je više dokaza u prilog blagotvornog dejstva omiljenog toplog napitka (širom sveta se popije 2,25 milijardi šoljica dnevno).

Evropska dugoročna studija "Epic" pokazala je da konzumiranje kafe pozitivno utiče na jetru i jača imunitet. Naučnici Kraljevskog koledža u Londonu prošle godine su otkrili da ljubitelji kafe, statistički gledano, duže žive.

Voćna kiselina napada zubnu gleđ

Photo: Pixabay

Stomatolozi preporučuju pranje zuba tri puta dnevno, ali ponekad to može biti i štetno. Ako pojedete jabuku i odmah posle toga operete zube, oštetićete zaštitni sloj zuba i otvoriti put bakterijama.

Zbog toga stručnjaci preporučuju da posle jela sačekate najmanje pola sata i tek onda posegnete za četkicom.

Kiselu sredinu u ustima, pored voća i voćnih sokova, stvaraju i gazirana pića i vino. Oštećena gleđ ne može da se obnovi, ali možete da ograničite štetni efekat.

Kisele namirnice konzumirajte u kombinaciji s jogurtom, jer sadrži kalcijum i fosfat, koji podstiču mineralizaciju zuba.

Čia, godži...

Photo: Pixabay

Akai, čia, godži bobice i moringa prah - da li su tzv. supernamirnice rešenje za sve zdravstvene tegobe? Ako je verovati tekstovima na ambalaži, sadrže antioksidanse i deluju protiv raka, podstiču sagorevanje masti i čak jačaju potenciju.

Egzotične bobice i semenke ipak nisu toliko izuzetne kao što ih reklamiraju.

- Godži bobica ima slično dejstvo kao obična borovnica, a ono što može čia seme, može i lan, samo što trenutno nije u modi - kaže nutricinista Jirgen Kenig sa Univerziteta u Beču.

Stručnjaci u načelu daju prednost domaćim i svežim proizvodima u odnosu na one iz egzotičnih krajeva.

- Od dobrog starog spanaća možete da napravite dobar smuti, koji je u svakom slučaju jeftiniji od praha algi i moringe - tvrde nemački stručnjaci posle analize 22 vrste "supernamirnica".

Da li nas čokolada čini srećnijima?

Photo: Pexels

Naučnici Univerziteta Mičigen u En Arboru ustanovili su da osećaj čokolade koja se topi u ustima utiče i na mozak. Sistem za nagrađivanje u mozgu se aktivira i traži još.

Pozitivan uticaj čokolade na raspoloženje uglavnom se dovodi u vezu s kofeinom, biljnim sastojkom teobrominom i, pre svega, triptofanom - komponentom "hormona sreće" serotonina.

Da li je čokolada neka vrsta prirodnog antidepresiva? Psiholog Mihael Maht sa Univerziteta u Vircburgu tvrdi da je presudna kombinacija masti, šećera i kremaste konzistencije, a ne sastojaka iz kakaoa.

Karta ukusa na jeziku?

Photo: Pexels

Nekada smo učili da je jezik neka vrsta geografske karte ukusa. Na vrhu se nalaze receptori za slatko, u korenu za gorko, a između su zone za kiselo i slano. Ovo, nažalost, nije tačno.

Četiri vrste receptora nisu razdvojene, već su raspoređene po celom jeziku, i nema ih samo četiri, već šest. Pored pomenutih ukusa, tu su i "umami" (na japanskom "ukusno" ili "pikantno") i "masno".

Receptori za ukus otkriveni su na još jednom mestu, naime, na sluzokoži želuca i creva. Creva reaguju na prisustvo slatkog, gorkog i pikantnog oslobađanjem hormona koji, između ostalog, regulišu sitost.

Smrznuta hrana

Photo: Unsplash

Američki biolog Klarens Berdaj, pronalazač trenutnog zamrzavanja, preuzeo je postupak početkom 20. veka od domorodaca u regionu Labrador (Kanada).

Prednost ove metode je u tome što se ne stvaraju ledeni kristali, a ćelijska struktura ostaje očuvana, čime se sprečava gubitak hranljivih sastojaka.

Naučnici Univerziteta Kalifornije u Dejvisu uporedili su osam različitih vrsta svežeg voća i povrća sa smrznutim varijantama, ali nisu dobili nedvosmisleni rezultat.

Ponekad su vrednosti bile povoljnije kod smrznutih, a ponekad kod svežih namirnica. Smrznuta boranija, borovnica i kukuruz sadržale su više vitamina C, ali je zato svež grašak bio bogatiji riboflavinom, vitaminom iz grupe B.

Da li su namirnice iz organskog uzgoja zdravije?

Photo: Pixabay

Budući da se u njihovoj proizvodnji ne koriste pesticidi i veštačka đubriva, logičan zaključak bio bi da jesu. Ni to, međutim, nije jasno dokazano. Istraživanje objavljeno u stručnom časopisu "British Journal of Nutrition" pokazuje da organsko voće i povrće sadrži malo više dragocenih hranljivih materija od konvencionalno gajenog. Dve studije u istom časopisu slične rezultate dokumentuju kada je reč o mesu i mleku.

Međutim, pitanje je pogrešno postavljeno jer, kako objašnjavaju naučnici, "organsko" ne znači automatski i uravnoteženo.

- Ako svaki dan budete jeli šniclu i pomfrit organskog porekla, nećete doprineti svom zdravlju - objašnjava austriski stručnjak za organski uzgoj Ludvig Maurer.

Detoks ishrana

Photo: Pixabay

Proizvodi za detoksikaciju obećavaju izbacivanje štetnih materija, koje se navodno nagomilavaju u crevima. Problem je u tome što te naslage u crevima ne postoje.

Teza da možete da očistite creva obična je "besmislica", kaže nemački nutricionista Andreas Pfajfer.

Zaključak: Proizvodi za detoksikaciju samo su bacanje novca.

Nasuprot tome, post zaista podmlađuje organizam. Japanski dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 2016. Jošinori Osumi otkrio je da žive ćelije sadrže neku vrstu molekularnog sistema za odnošenje smeća, pomoću kojih izbacuju štetne materije.

Insulin ometa taj proces. Post je zdrav zato što podstiče izbacivanje otrova iz ćelija.

Zbog toga stručnjaci preporučuju post u intervalima, na primer po principu 16:8 - osam sati normalne ishrane i 16 sati posta. Večerajte, a sledećeg dana jedite u podne i već ste premostili tih 16 sati, a učinili ste nešto dobro za organizam.