Pravilno upravljajte neograničenim informacijama koje pruža internet, izbegavajući zamke i mitove.
Foto: Shutterstock
Sama količina informacija na koje naiđete na internetu je skoro zastrašujuća. Situacija postaje još komplikovanija kada je reč o pitanjima koja se tiču vašeg zdravlja i zahtevaju odgovarajuće informacije i smernice, jer u suprotnom netačne informacije mogu biti fatalne.
Novi trendovi, stariji u obnovljenom obliku, prakse, pametni saveti i mnogi recepti kruže ili informišu ili dezinformišu korisnike.
U ovim uslovima stvoreni su mnogi mitovi o ishrani u koje se ne samo veruje, već se redovno primenjuju. Ovog puta, rešili smo da razotkrijemo četiri glavna!
Jedan od najvećih mitova o ishrani je ovaj. Za početak, ugljeni hidrati ne debljaju (!) već vam daju energiju (!), tako da ih sportisti konzumiraju u velikim količinama.
Njihov visok sadržaj vlakana doprinosi procesu varenja održavajući creva zdravim, a istovremeno pružaju duži osećaj sitosti, tako da ne osećate stalnu glad.
Prema zvaničnim vodičima o ishrani, unos (dobrih) ugljenih hidrata treba da pokrije 45% do 65% dnevnih kalorija. Oni se nalaze u žitaricama, orašastim plodovima, povrću i mahunarkama.
Foto: Shutterstock
Ljudsko telo ne apsorbuje toksične supstance koje se mogu eliminisati detoks ishranom. Kada je telo zdravo i normalno funkcioniše, i bubrezi i jetra eliminišu svaku "lošu" supstancu koja se nalazi u njemu.
Aminokiseline su gradivni blokovi proteina. Dvadeset njih je prisutno u telu, uključujući esencijalne, poluesencijalne i neesencijalne.
Esencijalne aminokiseline (npr. valin, leucin i izoleucin) moraju da se apsorbuju hranom, pošto ljudsko telo nije u stanju da ih proizvodi.
Vegetarijanska i/ili veganska ishrana može da obezbedi aminokiseline koje tražimo, ali sadržaj biljnih izvora varira. Neki dobri izvori biljnih proteina su soja i njeni proizvodi, mahunarke, ovas, orasi i semenke.
Na samu pomisao na večeru, pomislite da ste već podigli kilogram na vagi. Ovo nije slučaj, jer je povećanje telesne težine povezano sa kalorijama koje unosimo tokom dana, a ne kada ih unosimo. Na primer, konzumiranje više kalorija nego što je potrebno utiče na dobijanje na težini.