Još su stari Grci i Rimljani prepoznali njena dragocena svojstva, pa su svoj jelovnik redovno obogaćivali ovim povrćem.
Poreklo zelene salate nije tačno utvrđeno, ali prema nekim saznanjima današnja salata je potomak samonikle vrste s područja Sibira. Zelena salata je izvor mnogih nutrijenata važnih za zdravlje. Bogata je vitaminima A, C, E, B1, B2, B3, B6, zatim mineralima, fosforom, kalcijumom, magnezijumom, gvožđem i bakrom.
Kod zelene salate važi pravilo da što su liske tamnije to je veća nutritivna vrednost. Ne treba odbacivati prve listove jer se u njima nalazi dvostruko više vitamina C nego u unutrašnjim mlađim listovima.
Ova biljka spada u grupu namirnica koje bi trebalo svakodnevno konzumirati. Njen bogati nutritivni sastav potpomaže procesu detoksikacije. Utiče na povećanje energije, bolju probavu, miran san i mladenački izgled kože.
Zelena salata sadrži laktijum supstancu koja ima umirujuća svojstva. Zbog toga je povećana konzumacija preporučljiva u situacijama nervoze, napetosti, razdražljivosti i nesanice.
Važan sastojak je i folna kiselina (vitamin B11), koja je ključna za mnoge procese u ljudskom organizmu, sprečava razvoj pojedinih vrsta anemije, štiti od osteoporoze, a zajedno s vitaminom B12 neophodna je za razvoj novih krvnih zrnaca.
Istraživanja su potvrdila da je redovni unos ovog vitamina izvrsna prevencija protiv raka. Sadrži jako malo kalorija (100 grama sadrži samo 15 kalorija), ali je bogata hranjivim i dijetalnim vlaknima, što je čini savršenom i nezamenjivom namirnicom kod mršavljenja.
Izvor: Danas