Humanisti su još tokom '50-ih i '60-ih godina prošlog veka pokušavali da definišu koncept zdrave ličnosti. Postojale su različite varijante zaključaka, ali su sve one imale neke zajedničke osobine. Glavni problem je bio nedostatak sistematskog testiranja tih teorija.
Foto: Shutterstock
Nova istraživanja nadovezala su se na te stare teorije i otkrila koje lične osobine su najčešće povezane sa zadovoljstvom. Nakon toga su se fokusirali na one odlike koje su najbitnije za zdravu ličnost, koja je definisana kao ona koja se može psihološki lako prilagoditi.
Stručnjaci su dali svoje viđenje osobina koje su neophodne za psihološki zdrave jedinke, ali sa napomenom da nijedna od njih ne garantuje psihološko zdravlje, isto kao što odsustvo neke od njih ne ukazuje na psihološke probleme.
Otvorenost prema osećanjima
Foto: Shutterstock
To su osobe koje shvataju značaj osećanja i više su povezane sa sobom. One sa većom otvorenošću osećaju širi spektar emocija od kojih je svaka jača nego kod onih sa manjom otvorenošću. Na drugom kraju spektra nalaze se oni koji ne veruju da osećanja imaju neku važnost.
Direktnost
Foto: Shutterstock
Direktne osobe su iskrenije i otvorenije, dok su oni manje direktni često okrenuti manipulaciji drugih na razne načine. Oni to vide kao neophodno, a direktne osobe smatraju naivnim.
Kompetencija
Foto: Shutterstock
U ovom kontekstu se odnosi na shvatanje da je pojedinac sposoban, vredan i spreman da se nosi sa životom. Ljudi sa manjim osećajem kompetencije ne veruju toliko u svoje sposobnosti, što dovodi do toga da se osećaju nespremnim i nepodesnim za neki zadatak.
Toplina
Foto: Shutterstock
Međuljudski odnosi zavise od topline, jer ona donosi nežnost i srdačnost i omogućava bliske veze sa drugima. Njen nedostatak ne znači nužno neprijateljski stav, jednostavno više formalno ponašanje i distancu.
Pozitivna osećanja
Foto: Shutterstock
Viši nivo pozitivnih osećanja olakšava doživljavanje ljubavi, radosti i uzbuđenja uopšte, tako da su te osobe često optimistične i vesele. Niži nivo jednostavno znači manje poleta i veselosti, ne baš nesrećnost.
Nizak nivo neprijateljstva
Foto: Shutterstock
Bes i neprijateljstvo kao odlike ličnosti dovode do lakog ponavljanja razjarenosti, frustracije i ogorčenosti. Ti ljudi kao da su uvek spremni da se osete ljutim.
Nizak nivo anksioznosti
Foto: Shutterstock
Anksioznost donosi stidljivost, nervozu i nemir. Ljudi sa niskim nivoom anksioznosti su obično opušteniji i smireniji u svakodnevnim aktivnostima.
Nizak nivo depresije
Foto: Shutterstock
Naravno da visok nivo ove osobine nije dobar, jer vodi u tugu, usamljenost i osećanje odbačenosti. Nizak nivo smanjuje mogućnost za takva osećanja, ali ne donosi uvek vedrinu i raspoloženost.
Otpornost na stres
Foto: Shutterstock
Oni koji nisu otporni na stres smatraju sebe nesposobnim da se izbore sa svakodnevnim životom, dok oni koji jesu smatraju da se mogu snaći i u težim situacijama jer veruju u sposobnost prilagođavanja.
Impulsivnost
Foto: Shutterstock
Impulsivnost dovodi do ishitrenih odluka po pitanju nagona i težnji, tako da se često može desiti naknadno kajanje. Niži nivo ove osobine znači veću otpornost prema iskušenjima i lakše nošenje sa frustracijom i odlaganjem stvari. Ovo ne treba pomešati sa spontanošću i preuzimanjem rizika.