Ljutnja je prirodna emocija i nema potrebe da taj osećaj sami sebi zameramo, objasnila je psiholog dr Laura Apio, koja kaže da u odnosima s drugima često postoji i bolji način za izražavanje od ljutnje i besa. Evo najboljih saveta kako se najlakše smiriti.
Foto: Shutterstock
Jer, kako je jednom prilikom rekao slavni američki pisac, autor Toni Morison (odnosno Nobelovka Kloi Entoni Voford koja stoji iza pseudonima Toni Morison), 'ljutnja je emocija koja paralizuje'.
- Ljuti ne možete ništa raditi kako treba, a ljudi misle da se radi o nekom plemenitom, uzvišenom i strastvenom osećaju, a ja lično ne mislim da je išta od toga. To je osobina koja čoveka samo čini bespomoćnim - zaključila je dr. Apio, pa savetuje da kad drugi put osetite da vas obuzima osećaj ljutnje, pre nego što vas 'ponese', isprobajte neku od tehnika koje preporučuju stručnjaci.
To je možda teško u trenutku ljutnje, kad glava 'gori', ali ako se možete smiriti dovoljno da udahnete i da se zapitate zašto ste stvarno ljuti, možda i uspete malo da se smirite.
- Pre nego što pokušate da se oslobodite od ljutnje, pokušajte da identifikujete da li je vaša ljutnja razumna - objasnila je psihologinja dr. Laura Apio za portal "BuzzFeed". Ona preporučuje i da se zapitamo i 'da li bi i drugi u našoj situaciji bili ljuti'. Ako je u redu za druge, u redu je i za vas - kaže psihologinja.
Možda osećate ljutnju umesto nečeg zbog čega biste se osećali još gore, poput straha, povrede ili srama. - Kad shvatite zašto se tačno osećate kako se osećate, verovatno će se i ljutnja umanjiti - objasnila je psihologinja koja savetuje da se koncentrišemo na ono što osećamo i duboko dišemo. U toj vežbi je najbolje na glas nabrajati druge emocije, koje se često kriju iza ljutnje.
U knjizi za samopomoć o upravljanju besom pod nazivom 'Anger Management Essentials: A Workbook for People to Manage their Aggression' (Osnove upravljanja besa: Naučite da se nosite s agresijom), psihologinja Anita Avedia preporučuje da odete s mesta na kojem se eventualno dogodio neki sukob. - Izađite iz sobe, prošetajte okolo i sklonite se iz situacije koja vas uznemirava, a onda pokušajte sa savetima 1 i 2 - objasnila je.
Dodaje i da u tim situacijama pomaže i šetnja, jer telo u pokretu luči endorfin koji umanjuje bol i bolna iskustva. No ako ste baš bili usred svađe s drugom osobom nemojte 'autistično' napustiti prostoriju; recite da vam treba malo vremena i naglasite za koliko ćete se vratiti.
Foto: Shutterstock
Psihologinja dr. Margaret Pol objašnjava kako osećaj ljutnje prema nekome može biti i pokazatelj da se u nekoj situaciji ne znate dobro da se pobrinete za sebe. Zato će vam, kaže, razgovor s 'detetom u vama' pomoći da se smirite, i shvatite zašto ste zapravo ljuti, ali i da prema sebi ubuduće budete bolji.
- Zamislite da je onaj deo vas koji se ljuti zapravo dete prema kojem imate izliv besa. Razgovarajte s tim detetom, neka vam pomogne da shvatite zašto ste ljuti ili šta to zapravo sebi zamerate - preporučuje dr. Pol.
Verovatno još niste naučili kako ćete prepoznati fizičke znakove kojima vas telo upozorava na stres i ljutnju, a zbog toga većina nas ni ne zna da oseća ljutnju, sve dok ne odreaguju preburno na nešto - kaže psihologinja dr. Sari Čeit. Ona preporučuje da, kad osetite da ćete burno reagovati, radije ne radite ništa. - Zapitajte se možete li uopšte u određenim situacijama da zadržite normalan pogled na stvari ili u tom trenutku imate 'tunelski vid'. A ako shvatite da ljutnja s vama upravlja, izađite iz prostorije i smirite se pre nego što se vratite - savetuje.
Budući da mnogi u telu osećaju i fizičke manifestacije ljutnje, u tom se trenu opuštanjem mogu iskontrolisati da ne kažu ili ne urade nešto zbog čega će kasnije zažaliti. - Napinjite deo po deo tela i tako ostanite po pet sekundi pre nego što ga opet opustite. Usredsredite se posebno na ramena, ruke, šake i stopala; to može pomoći da se fizički opustite, da se rešite tenzija, ali i da prestanete sa ljutnjom.
Foto: Shutterstock
Događa li vam se da se svađate s partnerom i da ste isfrustrirani, a on (ili ona) odjednom kaže neku glupost, nešto smešno na šta se oboje nasmejete. - To se, naravno, neće događati kad raspravljate o bitnim stvarima, ali dobro dođe kod banalnih svađa kakve manje više svi imamo. Zato pogledajte neki video koji vas zasmejava i zabavlja i pokušajte što češće stvari okrenuti na šalu - preporučuje dr. Čeit i kaže da, kad osetimo da ćemo se naljutiti, pogledamo neki šaljivi video na "YouTube"-u koji će naše raspoloženje 'odvesti u drugom smeru'.
Terapeutkinja Patris Daglas kaže da je osećaj ljutnje stvaran, ali i kako ne smemo dopustiti da nas osećaj 'ponese'. Zato preporučuje da se tada zapitamo zašto 'nismo svoji', jesmo li možda gladni ili umorni, pa smo zato na rubu i u stanju reći stvari koje zapravo ne mislimo.
Savet prijatelja ili partnera često možemo pogrešno shvatiti, pa će pomoći da se na trenutak zapitamo ima li ta osoba dobre namere, kaže dr. Čeit i napominje kako nam 'nisu svi pretnja'.
Foto: Shutterstock
Terapeuti i psiholozi tvrde da je i pisanje pisma onome s kim smo se posvađali isto dobra terapija, a smatra da ih nećemo poslati ako nisu konstruktivna, već ćemo samo bolje da se nosimo sa osećanjima. Kaže da takva pisma obavezno pišemo rukom na papir, a ne kao mail koji bismo onda slučajno mogli da pošaljemo.
Dobar način da od sebe maknemo negativne emocije poput ljutnje je, kaže terapeutkinja Šeri Šouki-Poup, slušanje muzike i to pogotovo one za koju su nam vezane neke lepe uspomene.
- Muzika izaziva u nama brojne emocije i transformira nas - rekla je Poupova i dodala kako u jednom trenutku možemo da "repujemo", a već u drugom da slušamo Bijonse i da osećamo potpuno drugačije stvari. Poup je objasnila i kako pesme s brzinom od 60 do 80 "beatova" (udaraca) u minutu smiruju telo, zbog čega preporučuje snimanje plejliste s tim ritmom koju možemo da pustimo na kraju teškog dana.
Ako previše radite, iscrpljeni ste, ne jedete kako treba, ne vežbate i ne provodite vreme s onima koji vas vole i podržavaju, teško ćete se osećati dobro. Zato terapeutkinja Šouki-Poup ističe kako su briga o sebi i uredne životne navike ključni da bismo se, kad se jednom i naljutimo, mogli 'rashladiti'. Preporučuje i da posvetimo sebi što više vremena koje ćemo dobro iskoristiti, ali i da menjamo stvari koje nas čine nezadovoljnima.