7 saveta kako pomoći osobi koja ima napad panike

Stručnjaci predlažu sedam načina kako pomoći osobi koja ima napad panike.

 Foto: Shutterstock

Edukujte se 

Više od 13 odsto ljudi podložno je napadima panike, koji mogu biti veoma jaki i uznemirujući. Prepoznajte simptome - napadi panike mogu trajati između pet i 30 minuta, sa simptomima kao što su brzo disanje, znojenje, ubrzan rad srca, drhtanje i mučnina. 

Ostanite pribrani 

"Ako imate kratak, iznenadni napad panike, može biti korisno da pored sebe imate nekoga ko bi vas ohrabrivao rečima da će to proći", kaže Pol Salkovskis, profesor kliničke psihologije i primenjene nauke. Važno je da napad prođe i da ne dođe do novih smetnji. Samo ako ostanete pribrani možete pružiti sigurnost. 

Budite ohrabrujući 

Napadi panike mogu biti veoma uznemirujući; neki ljudi koji su prošli kroz to stanje opisuju osećaj kao da imaju srčani udar ili da umiru. Važno je uveriti osobu koja doživljava napad da nije u opasnosti. Simptomi, koji se mogu pripisati reakciji tela ili borbe, obično su najjači u prvih 10 minuta. 

Podstičite duboko disanje 

Ohrabrite osobu u napadu panike da diše polako i duboko. Neki preporučuju da brojite naglas ili da tražite da vas gledaju dok mirno podižete ruku gore i dole. Postoje i vodiči za smirivanje koje uključuju vežbe disanja. 

 Foto: Shutterstock

Ne budute odbojni već dobronamerni 

Vaša rečenica "ne paniči" može biti dobronamerna, ali pokušajte da izbegnete izraze i fraze koje bi mogle da zvuče odbojno. Nemojte ih omalovažavati. Napadi panike su među najintenzivnijim iskustvima kroz koja možete proći. 

Pokušajte sa "spuštanjem na zemlju" 

"Neki od simptoma napada panike ne moraju biti utemeljeni u stvarnosti", kaže Martin Antoni, profesor psihologije na Univerzitetu Rierson u Torontu. Tehnike "prizemljenja", ili drugi načini da se osećate povezani sa sadašnjošću, mogu biti delotvorni. Zato se fokusirajte na teksturu ćebeta, miris nečega ili dodire. 

Pitajte ih šta im je potrebno 

Ljudi se često mogu osećati iscrpljeno posle napada panike. Pažljivo ih pitajte da li žele čašu vode ili nešto za jelo. (Kofein, psihostimulans, najbolje je izbegavati, kao i alkohol.). Moguće je i da drhte ili im je pretoplo. Kasnije, pošto se oporave, možete ih pitati da li im je i šta pomagalo tokom napada.