7 stvari koje možemo da naučimo od introverta

Većinu svog detinjstva, mnogi naučnici i veliki umovi poput Alberta Ajnštajna nisu bili baš briljantni učenici, nisu se mnogo isticali. Bili su više zatvoreni u sebe, tj. introvertni. Međutim, ono što su nam mnogi naučnici i umetnici ostavili je impozantno. Ovo su stvari koje možemo da naučimo od introverta! 

Foto: Shutterstock

Najboljih primera je jako mnogo: Ajnštjan, Ajzak Njutn, Fridrih Šopen...

Kao i Ajnštjan, mnogi ljudi poznati po svojoj kreativnosti i inteligenciji takođe su izjavili da imaju introvertnu ličnost, npr.: Bil Gejts ili Gandi.

Ali introverzija i ekstraverzija se međusobno ne isključuju. Često se preklapaju, budući da postoje ekstrovertni ljudi koji se mogu ponašati sramežljivo u određenim situacijama i introvertni ljudi koji su prilično "živahni", i pokazuju društvenost i druge osobine tipične za ekstroverte.

Prva osoba koja je radila sa konceptima introverzije i ekstraverzije bio je Karl Jung. U svojoj knjizi, Jung govori o dva načina delovanja koja definišu svaku osobu: ona ponašanja koja su usmerena spolja, prema drugima i društvu, te ona usmerena prema privatnoj sferi, ka unutra.

Ova dva načina delovanja definišu dva psihološka tipa:

Osim toga, on ove dve psihološke vrste povezuje s dva arhetipa. Jung povezuje introverziju s arhetipom Apolona (karakteriše ga introspekcija, racionalnost i umerenost), a ekstroverziju povezuje s arhetipom Dionisa (karakteriše ga preteran entuzijazam, potraga za novim stvarima i zanimanje za senzacije).

Kasnije je nemački psiholog Hans Ajzenk takođe proučavao ovu temu, ali se pridržavao naučne metode. Ajzenk se fokusirao na biološke i genetske osnove ljudskog bića, što znači da je proučavao ono što nije naučeno kroz iskustvo, već se izražava načinom prilagođavanja našoj sredini.

Iz tog razloga, Ajzenk postavlja odnos između introverzije i ekstraverzije kao dimenziju temperamenta koja je prisutna u svakome i koju definiše fiziologija, nivo uzbuđenja ili inhibicija kada se suočimo s spoljnim nadražajima.

Foto: Shutterstock

Univerzitet Harvard sproveo je studiju analize mogućih karakterističnih obrazaca u mozgu ljudi koji su identifikovani kao introverti. Tokom proučavanja utvrđeno je da introvertni ljudi imaju veću količinu sive mase i da su u nekim područjima prefrontalnog korteksa povezani sa apstraktnim mislima i donošenjem odluka.

To bi mogao biti razlog zašto introverti posvećuju više vremena apstraktnim mislima i zašto su opisani kao manje impulsivni, pažljiviji za detalje i zašto se osećaju neugodnije u situacijama u kojima nemaju mogućnost bega od društvene interakcije ili kada nemaju drugu opciju nego da rade u timu.

U nastavku ćemo analizirati neke od stvari koje možemo naučiti od introvertnih ljudi.

Znanje uživanja u samoći

Introverta ume da bude sam i zna iskoristi to vreme za čitanje, odlazak u bioskop, pisanje, kupovinu, putovanja, itd. Uživaju u svom vremenu. Ne treba neko drugi da bude oko njih da bi se zabavili. Ta izolacija takođe ima svoj razlog, jer introvertni ljudi "pune baterije" dok su sami.

"Zašto ljudi nastoje da izbegnu samoću? Jer ne mogu svi uživati u njoj." - Karlos Dossi

Znati kako slušati

Kada introverta govori, to čini nakon što je saslušao i promislio. Introverta preferira da ostane tih i pažljiv prema onome što drugi govore. Oni misle podrobno pre nego što odreaguju ili se odluče na nešto. Njihovo ponašanje nije pod uticajem straha, već ne žele da intervenišu dok nisu sigurni da mogu da dodaju nešto vredno razgovoru.

Foto: Shutterstock

Analitičko razmišljanje i promišljanje

Introverte donose odluke na temelju prethodnih iskustava kroz istraživanje, posmatranje i interpretaciju. Oni vole da testiraju, analiziraju, razmišljaju, i imaju tendenciju da budu prilično oprezni, a ne impulsivni (nagli, brzopleti).

Biti pedantan

Studija koju je sproveo Univerzitet Cornell (Njujork) došla je do zaključka da introvertni ljudi pokazuju veću stimulaciju mozga kada obrađuju vizuelne informacije, što im pomaže u opažanju.

Uživanje u društvenim odnosima na drugačiji način

Introverte takođe uživaju u odnosima sa drugim ljudima, ali na drugačiji način od ekstrovertnih ljudi. Introverta preferira da bude s ljudima u situacijama jedan-na-jedan i izbegava velike grupe u kojima postoji tendencija igranja sekundarne uloge i previše stimulacije od spolja.

Foto: Shutterstock

Biti osećajan

Introverte, iako ponekad izgledaju hladno, rezervisano i udaljeno, obično su vrlo osetljivi po prirodi. Zapravo, neka od najdubljih književnih dela koja na najbolji i najbogatiji način opisuju osećanja napisali su vrlo introvertni ljudi.

Biti kreativan

Razmišljanje i introspekcija karakteristična za introverte ih čini kreativnijima. Oni koriste svoju samoću da se posvete refleksiji. Na taj način mogu postići veću koncentraciju, što im stvaranje novih stvari ili pronalaženje novih rešenja za probleme.

"Kreativnost je inteligencija koja se zabavlja." - Albert Ajnštajn