9 rečenica kojima roditelji deci ruše samopouzdanje

Roditelji su skloni tome da potcenjuju snagu reči. I danas, mnogi će reći da su ih njihovi roditelji vređali i strogo kažnjavali i da su “zbog toga izrasli u dobre ljude”. 

Foto: ShutterStock

To je, naravno, vrlo diskutabilno jer – ko još za sebe misli da nije izrastao u dobrog čoveka?

Dakle, ono što su naši roditelji radili, kad pogledate svet oko sebe i odrasle ljude koji ga čine, možda i nije baš bio najbolji metod odgoja. Deca upijaju sve, poput sunđera. Pa tako stav roditelja i odnos prema detetu u detinjstvu često ima presudan uticaj na fizičko i emocionalno stanje buduće odrasle osobe.

One fraze koje su naše mame govorile, a i mi danas ponavljamo, a koje ili urušavaju naš autoritet ili kvare odnos sa detetom i ruše mu samopouzdanje, mnogi roditelji koriste i danas.

Ovo su neke od njih.

Sve ću reći svom ocu.

Šta dete čuje: “Tata i ja smo na jednoj strani, a ti si na drugoj. Osim toga, ja nemam način da rešim ovaj problem, ne mogu da se izborim, pa moram da se obratim tvom tati da on to reši.”

Posledice: Dete je uvereno da otac veruje isključivo majci i da ono nema nikakvu šansu da objasni svoju stranu priče. Ostaje usamljeno, a s druge strane gubi poštovanje prema majci koja nije sposobna da sa njim uspostavi komunikaciju i reši situaciju.

Savet: Ako je važno da prenesete informacije ocu, pitajte da li je dete spremno da mu kaže sve. Naučite dete da prizna svoje greške i budite strpljivi i iskreni.

Ništa nije vaše, sve smo tata i ja kupili od svog novca

Šta dete čuje: “Ni ta tvoja igračka koju toliko voliš i ne odvajaš se od nje nije tvoja i ako ja to poželim, mogu da ti je uzmem. I ti tu ništa ne možeš.”

 Foto: ShutterStock

Posledice: Omiljene stvari postaju glavni predmet ucenjivanja, a deca shvataju da su materijalne važnije od bilo čega drugog jer, ako se dobro ponašaju imaće ih, ako se ne ponašaju dobro, neće.

Savet: Najvažniji zadatak roditelja je da pokažu detetu da ga vole i da nikakve igračke, materijalne stvari niti bilo šta što se novcem kupuje to ne može promeniti. Materijalne stvari nikad ne smeju biti predmet ucene i ne smeju se stavljati na tron na taj način.

Ne možeš ti to, još si mali

Dovoljno je da pet minuta provedete u parkiću da biste bar jednom čuli ovu rečenicu upućenu detetu koje pokušava da oponaša stariju decu i popne se uz tobogan ili penjalicu.

Ono što dete čuje: “Nema smisla pokušavati. Upornost ti se ne isplati, nećeš uspeti.”

Posledice: Ovakvom „brigom“ oduzimate detetu priliku da nauči nešto novo. Dozvolite da pokuša da se popne, a vi budite uz njega. U suprotnom, kad odraste, ne može biti samostalan, a jedino u šta će biti siguran je neuspeh.

Savet: Važno je da dete shvati koju ulogu ima u porodici, i da mu se daju zadaci koje može da izvrši uz trud i napor. Ako nekad i ne uspe, to je u redu. Nije u redu zabraniti mu svaki pokušaj koji vam se čini neprimerenim uzrastu. Budite tu, budite podrška. Neće uspeti 10 puta, pa će 11. put napraviti korak napred. I osetiće tu sreću zbog uspeha.

Zašto 4+, a ne 5?

Šta dete čuje: „Ne ispunjavaš moja očekivanja. Da si dobar i vredan, sigurno bi dobio 5.”

 Foto: ShutterStock

Posledice : Odrasli brzo zaboravljaju kakav je osećaj biti dete i iskreno veruju da deca nemaju ni problema ni razloga za brigu. Ali oni doživljavaju stres na svoj način koji je podjednako snažan kao kod odraslih, pa zadatak roditelja u tim situacijama nije da pogorša stvari.

Savet: Ne zaboravite da pitate dete kako mu je protekao dan, a ako primetite bilo kakve poteškoće, usmerite ga ka rešenju. Nikad ne poistovećujte dete sa ocenom i ne poredite sa drugom decom (drugarima, rođacima, braćom i sestrama).

S tobom čovek ne može lepo

Šta dete čuje : “Jači sam, dakle uvek sam u pravu.”

Posledice: Pretnje brzo prestaju da deluju ako ih ne sprovedete u stvarnost. A ako uz to i fizički kažnjavate dete jer se ne ponaša prema vašim standardima, nemojte se iznenaditi da dete koje je od rođenja zdravo, kasnije ima zdravstvenih problema: migrenu, artritis, bol u donjem delu leđa, astmu, hipertenziju, hronični umor, depresiju i još mnogo toga.

Savet: Poverenje i razgovor mogu učiniti mnogo više od pretnji i ucena.

Nisam te pitao šta ti želiš

Šta dete čuje: “Tvoje mišljenje i tvoj stav nikog ne zanima.”

 Foto: ShutterStock

Posledice : Što je veći pritisak na dete, to mu se ono više želi odupreti.

Savet: Uvek objasnite detetu svoj položaj i zašto želite da nešto bude baš tako kako ste tražili. Kompromis sa decom je sasvim moguć, samo ako se međusobno slušate i ako ste iskreni.

Ne izmišljaj

Šta dete čuje: “Nije me briga za tvoje probleme”; “Ne verujem ti da imaš problem.”

Posledice : Negirajući strahove deteta, ne rešavate problem. Bilo koje emocije (čak i ako su izazvane fantazijama) su stvarne, a izgovaranjem ovih reči učite dete da krije osećanja.

Savet: Razumejte strah od ružnog sna ili strašnih čudovišta, dajte detetu do znanja da mu verujete i da ste uvek tu.

Dok ne uradiš domaći, nema crtaća

Šta dete čuje: “Da bih te naterao da nešto uradiš, ja moram da te ucenim jer ne umem drugačije.”

 Foto: ShutterStock

Posledice: Ova taktika poznatija kao “štap i šargarepa” deluje do određenog trenutka, ali vrlo brzo će se dete početi da obrće stvari – “uradiću domaći, ali samo ako mi pustiš crtani film posle toga”. Roditelji se strašno naljute na ovaj vid ucene, a ne shvataju da su tome dete sami naučili.

Savet: Objasnite svoj položaj i zašto je važno da dete uradi ono što tražite. Pokušajte da ne kupujete ponašanje svog deteta: pre ili kasnije to će vam se obiti o glavu.

Umukni

Šta dete čuje: “Ne volim te.”

Posledice: Svaka bezobrazna reč izgovorena detetu u detinjstvu, vraćaće se u budućnosti, a tek tada će vam biti uvredljiva. Roditelji su iskreno iznenađeni nepristojnošću i zanemarivanjem sopstvene dece, mada se ne sećaju kako su u detinjstvu zaboravili da prema njima postupaju s poštovanjem.

Savet: Pre nego što započnete dijalog sa detetom, pokušajte da razumete sami: zašto se toliko nervirate zbog tipičnog dečjeg ponašanja? Možda se problem krije u negativnim iskustvima koja ste stekli, a dete ne bi trebalo da bude vaš poligon za lečenje roditeljskih frustracija.

Ovo su samo neke od fraza karakteristične za roditelje kod nas. Problem je kada ih roditelji shvataju olako, verujući da baš i nemaju neki negativan uticaj i da je sve to preterivanje. Jer priznavanje da zaista jeste problem ne poštovati dete, znači i priznanje da naši roditelji nisu radili najbolji posao, pa da ni mi nismo baš ispali najbolje verzije sebe. A priznati to, nije lako.