Da li imate utisak da se drugi uvek bolje zabavljaju od vas? Evo zašto vam se to dešava…

Mi se stalno upoređujemo s drugima, a ocene koje donosimo često su u našu korist pri čemu sebi laskamo i zaključujemo da smo pametniji, moralniji, pouzdaniji ili čak sretniji od drugih ljudi, navode psiholozi Sebastijan Deri, Šai David i Tomas Gilovič, autori studije provedene na više od 3.000 učesnika.

Photo: shutterstock

Polazeći od pionirskog istraživanja američkog psihologa Leona Festingera, trojica psihologa ispitivala su kako ljudi procenjuju vlastiti društveni život pri upoređivanju s drugima i ustanovili su da su tu zaključci pesimističniji i na našu štetu.

Oko 3.000 ispitanika trebalo je odgovoriti na pitanje kako ocenjuju vlastiti, odnosno društveni život svojih poznanika. 

Photo: shutterstock

Odgovarali su na pitanja o broju prijatelja, učestalosti učestvovanja na zabavama, večernjim izlascima u restoran, o broju prijatelja na društvenoj mreži.

Mislimo da se drugi bolje zabavljaju

Photo: Pixabay

Učesnici su u velikom broju ocenili da je njihov život daleko siromašniji od života njihovih poznanika. Na primer, 82% od 3.003 ispitanika tvrdilo je da učestvuje u manje zabava nego ljudi iz njihove okoline.

Photo: shutterstock

Kada je taj test sproveden na drugoj skupini, rezultati su bili isti, s time da učesnici nisu trebali da ocenjuju društveni život svoje okoline, već prosečnih ljudi svojih godina i pola.

Photo: shutterstock

Druga ispitivanja sprovedena po istom modelu na više od 1.200 osoba omogućila su psiholozima da zaključe kako pol, godine, stepen obrazovanja, visina prihoda i politička orijentacija ne igraju nikakvu ulogu u takvom pesimističnom ocenjivanju vlastitog društvenog života.

Postavili su hipotezu da su ljudi spontano skloni da upoređuju nivoe društvenog života s pojedincima koji su "hiperdruštveni" .

Photo: Pexels

Ti hiperdruštveni pojedinci učestvuju na svim zabavama, angažovani su u nizu aktivnosti i stalno su u komunikaciji s velikim brojem ljudi.

Njihov društveni život cveta, pokazalo je ispitivanje, a takvu ocenu pojačava i današnje sve veće korišćenje društvenih mreža. Kada su odgovarali na pitanja, ispitanicima su upravo ti hiperdruštveni pojedinci padali na pamet jer su oni "izuzetno vidljivi", navode autori.

Photo: Pexels

Psiholozi su svoju hipotezu testirali stavivši ispitanike u tri različite situacije. U prvoj su ispitanici bili zamoljeni da razmisle o svojim poznanicima koji su društveno vrlo aktivni, a zatim da s njima uporede vlastiti društveni život.

U drugoj skupini bili su zamoljeni da se usporede s prijateljima i poznanicima koji su najmanje socijalni i pretežno introvertni.

Photo: Pexels

U trećoj, kontrolnoj situaciji, zatraženo je da se jednostavno uporede s drugima, bez ikakvih drugih uputstva.

Iz ove treće, kontrolne situacije, proizašlo je da se ljudi spontano upoređuju s "hiperdruštvenim" pojedincima i u toj kontrolnoj skupini odgovori su bili malo pesimističniji od odgovora skupine koja se upoređivala s ne baš društvenim poznanicima.

Potcenjujemo bogatstvo našeg društvenog života

Photo: Pexels

Rezultati su pokazali da smo skloni podceniti bogatstvo našeg društvenog života jer za upoređivanje uzimamo društveno najaktivnije pojedince...

Stručnjaci ističu da je izuzetno važno za pojedinca da se ostvari u društvenom životu. Ako se osoba oseća društveno integrirana manje je psihološki nesrećna i smatra da njen život ima smisla.

Photo: Pexels

Sklonost podcenjivanja bogatstva našeg društvenog života stoga nije bezopasna.

U tom kontekstu preterano korištenje društvenih mreža može naštetiti osobama koje se osećaju manje društveno integrirane i pružaju im iluziju da je njihov društveni život dramatično siromašan i razočaravajući.