Da li ste pasivna, agresivna ili asertivna osoba?

Događa vam se da pristanete na zahtev prijatelja iako vam uopšte ne odgovara? Da li vam je teško da kažete kolegi da obavi svoj deo posla pa ga često završite sami? Da li odreagujete u redu u banci ako se neko progura ispred vas? Da li u restoranu pojedete hranu koja nije odgovarajuća da ne biste pravili problem?

Možda niste dovoljno asertivni. Asertivnost je pojam o kojem sve češće možemo da čitamo u tekstovima popularne psihologije, a u području akademske psihologije poznat je od ranije.

To je stil komunikacije koji nam omogućava da se zauzmemo za sebe, poboljšamo odnose s drugima, jasno kažemo "ne" kad je potrebno - bez osećaja krivice i postavimo granice. Asertivnost se odnosi i na otvoreno, iskreno i adekvatno izražavanje pažnje, nežnosti i zahvalnosti prema drugim ljudima, kao i primanje i davanje komplimenata.

Pasivne osobe

Ljudi koji nemaju razvijenu veštinu asertivnog komuniciranja su nejasne ili pasivne u izražavanju želja. Izbegavaju konflikte jer ih to uznemirava. Na taj način zanemaruju ili stavljaju u drugi plan svoje potrebe u odnosu na one iz okoline, a kao posledica takvog ponašanja često se javlja anksioznost, nezadovoljstvo ili osećaj bespomoćnosti.

Neki od uzroka za ovakvo ponašanje su strah da ne razočaraju drage ljude, neadekvatan osećaj odgovornosti za tuđa osećanja. U stvari sami ne poštuju svoje potrebe i svojim ponašanjem dozvoljavaju drugima da naruše ili povrede njihov lični prostor, šaljući poruku "ja nisam važan, drugi su važni".

Agresivne osobe

Sigurno u svojoj okolini imate barem jednu osobu sklonu ovom tipu komunikacije. Takve osobe izražavaju potrebe, osećanja i mišljenja na štetu druge osobe, dominiraju i verbalno su nasilne. Nameću svoja mišljenja, zahtevaju, insistiraju i nemaju preterano mnogo interesa za tuđa osećanja.

Asertivne osobe

Za početak, važno je da jasno izrazite šta vam smeta. Ako nismo dovoljno jasni, vrlo su male šanse da se nečije ponašanje ili postupak koji nam smeta promeni. Ponekad mislimo da se stvari podrazumevaju, ali to nije istina. Okolina najbolje razume ako se izražavamo putem "ja-poruka". Na taj način jasno navodimo konkretno ponašanje koje nas ugrožava, posledice tog ponašanja i osećanja nastala tim ponašanjem ("ja sam tužan").