Da li ste znali da horor filmovi mogu ublažiti stres i anksioznost?

Prema magazinu Healthline, horor filmovi mogu ublažiti stres i anksioznost, jer prema stanovištu psihologa izaziva “suočavanje sa strahovima” što je najbolji način da se oni i pobede.

Foto:Shutterstock

Čudovišta ispod kreveta, zombiji koji se dižu iz groba i manijaci koji drže motornu testeru nisu baš prve stvari koje padaju na pamet kada pokušavate umiriti svoj um.

Ipak, za mnoge ljubitelje horor filmova deo privlačnosti “kinematografije straha” je pronaći određeni stepen utehe i udobnosti smešten u uzbuđenjima.

U intervjuu za dokumentarni film “Fear in the Dark” (1991.) hvaljeni režiser Ves Krejven je izjavio da “horor filmovi ne stvaraju strah, nego ga oslobađaju”.

Iako sažeta Krejvenova poruka je ipak govorila o slojevitoj istini: suočavanje sa stvarima koje nas plaše može biti vlastiti oblik katarze.

Više nego samo utelovljenje modela “suočavanja sa svojim strahovima”, sadržani adrenalin horor filma mogao bi zapravo biti dobar za mozak prosečnog gledaoca.

“Tridesetih godina postojala je velika zabrinutost zbog toga šta ljudi konzumiraju i da li ih to menja – posebno kod dece”, rekao je Endru Skejhil, docent na katedri za engleski jezik na Univerzitetu Kolorado za Healthline.

No kako je film nastavio uticati na popularnu kulturu, naučnici su počeli menjati svoje mišljenje o tome kako je prihvaćen.

Izgradnja otpornosti

“Danas imamo ono što bismo nazvali ‘teorija surogat majčinstva’, koja u osnovi kaže da nam horor filmovi omogućuju, na neki način, da kontrolišemo svoj strah od smrti tako što nam pruža to iskustvo koje u biti nije stvarno”, kazao je Skejhil.

Pojasnio je da nam naše telo govori da smo u opasnosti, ali znamo da smo na ovim sedištima u bioskopima ili u svojim dnevnim sobama sigurni.

“Dopustiti sebi suočavanje sa strahom u sigurnom okruženju zapravo može biti proces terapije”, dodao je Skejhil.

Prema Kurtu Oukliju, osnivaču Oukli Psihoterapije u San Fransisku, “surogat iskustvo” s horor filmovima slično je praksi terapije izloženosti, gde se pacijentu u kontrolisanom okruženju predočuju stresori kako bi se smanjio njihov uticaj.

“Horori nas zapravo mogu naučiti kako se bolje nositi sa stresom u stvarnom svetu. Tokom stresnog filma, namerno se izlažemo podražajima koji izazivaju teskobu. Obično se ne upuštamo u iste nezdrave mehanizme suočavanja koje koristimo u stvarnom životu. Naučimo kako se nositi sa stresom u ovom trenutku. Ova praksa može se koristiti kao pomoć u upravljanju svakodnevnim stresovima i strahovima”, pojasnio je Oakli.

Oakli je ukazao i na istraživanje iz 2020. objavljeno u časopisu NeuroImage, koje je otkrilo da horor filmovi zaista mogu pokrenuti krug straha našeg tela, stvarajući reakciju “bori se ili beži” baš kao što to može zastrašujući događaj u stvarnom životu.

Zbog toga horor filmovi mogu i negativno uticati na neke ljude, posebno na one koji su osetljiviji, jer ono što gledaju na ekranu može povećati osećaj stresa i panike.

No, za druge neprestano oslobađanje napetosti koja je srž gledanja horor filmova može pomoći u oslobađanju od stresa iz svakodnevnog života, ostavljajući ih osnaženijima i izdržljivijima.