Danas je Svetski dan mentalnog zdravlja: Ova bolest je najzastupljenija i u Srbiji i u svetu

10. oktobra obeležava se Svetski dan mentalnog zdravlja. Obeležavanje je uvedeno 1992. godine, zbog porasta broja osoba sa mentalnim poremećajima. Ovaj broj je u porastu i u našoj zemlji gde su mentalne bolesti izbile na šesto mesto po broju obolelih. Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će se svaka četvrta osoba u životu suočiti sa nekim mentalnim problemom. 

Foto: Shutterstock

Najraširenija je depresija. Precizan podatak koliko ljudi u Srbiji pati od depresije, ne postoji ali se procenjuje da ih ima oko 400.000. Dva osnovna pokazatelja ove bolesti su depresivno raspoloženje i gubitak životne energije.

Depresivno raspoloženje ogleda se kroz potištenost, utučenost, očajanje, tugu, zabrinutost, beznadežnost, bespomoćnost, bezvoljnost, osamljenost. Zato se depresivna osoba oseća kao da je niko ne voli i da nikome nije potrebna, te da je ništa ne raduje.

Ovo raspoloženje karakteriše i pad emocionalnog reagovanja na događaje u okolini pa osoba gubi osećaj životne radosti.

Foto: Shutterstock

Gubitak životne energije se manifestuje kroz pad opšteg nivoa psihičkih i telesnih aktivnosti. Otuda spor i monoton govor, kao i usporen misaoni tok kod osobe sa depresijom, koja je stalno umorna, često nesposobna i za obične fizičke napore, kao što je ustajanje iz kreveta.

S godinama raste rizik od razvoja nekih mentalnih poremećaja kao što je na primer demencija i Alchajmerova bolest kao njen najčešći oblik. Ove bolesti su naime mnogo češće kod starijih od 65 godina i više pogađaju žene nego muškarce.

Foto: Pexels

Lekari ukazuju da je veoma važno na vreme se javiti lekaru kako bi se postavila tačna dijagnoza, dala prava terapija, koja u najvećem broju slučajeva može da umanji tegobe i olakša funkcionisanje. Na taj način bi se izbeglo i uzimanje lekova na svoju ruku koji često nisu odgovarajući.

Da mentalni problem postoji može se posumnjati ako je osoba tokom dužeg vremena, oko dve-tri nedelje, stalno loše raspoložena, ne može da spava, ne ume da se raduje, prejako reaguje i na sitne probleme, izgubila je apetit, uvek je napeta. 

Foto: Shutterstock

Veliku ulogu u pomoći obolelima, imaju i članovi njihovih porodica i ljudi iz najbližeg okruženja. Njima se savetuje da razgovaraju sa obolelima i da zaista slušaju to što im oni pričaju, da ih ne kritikuju i ne budu grubi prema njima, jer to može da ima kontraefekat.

Pročitaj još