Verovatno ste bar jednom iskusili saradnju sa kolegom koji sebe smatra inteligentnijim i kompetentnijim nego što zapravo jeste, a to se vidi u pristupu poslu, koji isključuje priznavanje greške, ili bilo kakvo traženje pomoći, uz uvek superioran stav.
Foto:Shutterstock
Ukoliko do sada niste znali naziv za ovaj oblik ponašanja, pre svega u radnom okruženju, reč je o Daning-Krugerovom efektu.
Rečju, osoba ima običaj da precenjuje svoje sposobnosti. Kao što pretpostavljate, naziv je dobio po psiholozima koji su ga proučavali tokom poslednje decenije prošlog veka.
Njihova imena glase Dejvid, odnosno Džastin, a prethodno su uradili temeljno istraživanje.
Nažalost, ljudi koji pate od ovog simptoma, zbog loše procene često povlače pogrešne poteze i ne ostvaruju napredak.
Subjektivnost je glavna tačka spoticanja ljudi koji se prepoznaju u gore navedenom opisu.
Njima je teško da promene perspektivu ili se zamisle nad svojim ponašanjem.
Obično reaguju bez dovoljno uvida ili znanja, i mali podsticaj shvataju kao poziv za preuzimanje kontrole.
Ovo naravno vodi u ishitrene odluke, a mnogi su podložni ovome usled lošeg sagledavanja svojih sposobnosti.
Neretko, ljudi koji poseduju određeno poznavanje teme, pomisle da znaju sve, i u skladu sa tim se ponašaju.
Slično je i sa minimumom znanja, koje poneki žele da predstave drugačije.
Kako je tuđe ponašanje u najvećem broju slučajeva gotovo nemoguće menjati, jedino što nam preostaje jeste da probamo sami da izbegnemo ovakav šablon.
Uvek je dobro iskreno sagledati svoje ponašanje u privatnom i poslovnom životu, i da li imamo osnova za visoko vrednovanje sebe.
To može biti nezahvalno, pa se može potražiti savet osobe od poveranja, koja je imala priliku da radi sa nama.
Bilo kako bilo, poželjno je usavršavati se u svakom pogledu i tražiti informacije na pravom mjestu.