Obično se smatra da ljutnju ne treba držati u sebi nego je pustiti da izađe, jer ćemo tako olakšati sebi. Međutim, neka istraživanja pokazuju da je bolje uraditi upravo suprotno.
Foto: Shutterstock
I iskustva nam pokazuju da je najbolje skloniti se i otćutati. Naročito kada je ljutnja baš jaka i preti da pređe u bes ili je već prešla. Zašto?
Zato što u ljutnji i besu možemo reći i uraditi stvari koje inače ne bismo i koje nisu dobre i tako naneti štetu, pre svega sebi, a možda i drugima. Čovek kada je besan, reaguje impulsivno ponet emocijama, a ne razumom. Nije u stanju ni da sasluša drugu osobu i njene argumente. Pre svega onu na koju je ljut, a ni neku drugu.
Foto: Shutterstock
Usredsređen je samo na sebe i ono što on ima da kaže. Mišljenje druge strane do njega ne dopire. Zato s njim razgovora nema, sve dok se ne smiri i ljutnja ne prođe.
Nije u stanju ni da donese ispravnu odluku. Zato, ako baš ne možemo da prećutimo, onda bar ne bi trebalo da donosimo važne odluke u takvom stanju da se kasnije ne bi izvinjavali i kajali. Možda izvinjenje neće ni biti prihvaćeno.
Foto: Shutterstock
Zato je veoma važno kod sebe prepoznati kada ljutnja može da eskalira u bes i naučiti tada kontrolisati svoje misli i postupke.
U ljutnji ćemo možda i održati najbolji govor i skresati svima u brk šta imamo, ali od njega ćemo na kraju verovatno imati mnogo više štete nego koristi.