Kolačići sreće i testovi ličnosti su samo jedan od načina kako se mozak igra sa nama

Možda se čuli za podatak da ljudi koriste samo 10 odsto mozga, ali ovo je zapravo mit.

Foto:Shutterstock

Većina našeg mozda je skoro uvek aktivna, čak i tokom sna, ali, i dalje postoje načini kako se mozak igra sa nama, čak i ako toga nismo svesni.

Barnumov efekat

Prvi psihološki fenomen naziva se Barnumovim efektom, koji je poznat i kao Forerov efekat.

On nastaje kada ljudi veruju da se opisi ličnosti odnose na njih, iako su zapravo ispunjeni generičkim podacima koji se odnose na skoro sve ljude.

Dobri primeri za to su kolačići sreće, horoskopi i onlajn testovi ličnosti.

Iluzija transperentnosti

Ako osećamo snažne emocije, ponekad možemo da pomislimo da je to očigledno drugima, posebno onima koji nas dobro poznaju.

Razlika između našeg iskustva i onoga što drugi prihvate poznata je kao iluzija transparentnosti.

Foto:Shutterstock

Frojdovski lapsus

Da li ste ikada mislili da kažete jednu stvar, ali ste umesto toga rekli nešto sasvim drugo?

To se obično dešava dok razgovarate, ali se može dogoditi i pri pisanju i kucanju.

Ovo se naziva frojdovskim lapsusom ili parapraksijom.

Prema poznatom neurologu i osnivaču psihoanalize Sigmundu Frojdu, delovi nesvesnog uma ponekad “klize” u svesno ponašanje, pa vas to tera da govorite stvari koje niste nužno nameravali.

Kada želimo neku osobu da nazovemo imenom i umesto njenog izgovorimo pogrešno ime, to je primer frojdovskog lapsusa.

Herustika dostupnosti

Herustika dostupnosti ili pristrasnost dostupnosti mentalna je prečica zasnovana na brzim primerima koji padaju na pamet pri analizi određene teme, predmeta ili odluke.

Ovo se obično javlja pri donošenju odluka.

Dakle, nakon što vidite nekoliko vesti o krađi automobila, mogli biste da donesete presudu da je krađa vozila mnogo češća nego što je to zaista u vašem kraju.

Lažno pamćenje

Naše pamćenje krhkije i podložnije uticaju nego što mislimo.

Ono se ne odnosi samo na pamćenje nečega što se dogodilo u prošlosti – stvari kojih se sećamo mogu se promeniti u zavisnosti od toga kako i kada ih se setimo.

Na taj način nastaju lažna sećanja. Lažno sećanje je nešto što vam se čini stvarnim, ali ga sačinjava naš um.

Primer: Verujete da ste uključili mašinu za pranje sudova pre nego što ste izašli iz kuće, ali ipak se vraćate da proverite i shvatate da to niste uradili.

Teorija ironičnog procesa

Većina nas je verovatno imala misli koje jednostavno nismo želeli da imamo – možda su bile vezane za neki nesrećan događaj ili neugodan trenutak.

Takođe, čini se da što više pokušavamo da potisnemo te misli, to nam više padaju na pamet.

Foto:Shutterstock

Za to postoji stvarni naziv, poznat kao ironična teorija procesa.

Klasičan primer je ako sebi kažemo da ne treba da mislimo na belog medveda ili plavu mačku, to nam verovatno pada na pamet.