Zbog čega pojedini ljudi imaju manje empatije

Empatija, sposobnost poistovećivanja s drugom osobom, njenim stanjima i osećanjima, rezultat je vašeg iskustva i vaspitanja, ali u određenoj meri na njen razvoj utiču i geni, pokazalo je istraživanje britanskih i francuskih naučnika.

Otkriće je korak napred u razumevanju autizma. Osobe koje boluju od ove bolesti, između ostalog, imaju poteškoća u izražavanju svojih osećanja, želja, potreba, sposobnosti i problema s kojima se svakodnevno bore, a to se odražava na njihovo ponašanje. 

Najveću genetsku studiju o empatiji u kojoj je učestvovalo više od 46.000 osoba organizovala je kalifornijska biotehnološka kompanija "23andMe" koja privlači klijente kako bi uz pomoć genetskih testova istražili svoje poreklo, ali i sklonost prema različitim bolestima. 

U studiji su učestvovali i naučnici s Pasterovog instituta. Nema objektivnog merila za empatiju, ali naučnici su studiju bazirali na rezultatima "koeficijenta empatije". On je rezultat rešavanja upitnika koji je 2004. napravljen na Univerzitetu u Kembridžu. 

Naučnici su proučili rezultate upitnika i genome spomenutih 46.000 osoba, analiziravši ih na temelju uzorka izlučevine iz nosa. Zaključili su da se "empatija delimično nasleđuje putem gena". 

"Najmanje desetina varijacija gena povezuje se s genetskim faktorima", rezimirali su u saopštenju Instituta Paster. U njemu stoji i da su genetske varijacije koje smanjuju empatičnost povezane s povećanim rizikom od razvoja ekstremne introvertnosti. 

"Istovremeno je novo istraživanje potvrdilo podatak po kome žene u proseku pokazuju više empatije od muškaraca. Međutim, ta razlika ne zavisi od vašeg DNK, već od uticaja hormona i socijalizacije", stoji u saopštenju Kembridža.