6 navika ega koje oduzimaju snagu

Doneli ste odluku da se razvijate, odredili ciljeve i plan razvoja, pa čak počeli i da delujete. Ali nešto unutar sabotira sve vaše pokušaje da postanete bolji. Najjači saboter u svakom od nas je naš ego. Za koje navike ega se može reći da oduzimaju snagu?

Foto: Shutterstock

Njegovim uobičajenim metodama suprostvljanja razvoju i oduzimanju vaše snage posvećen je ovaj članak. To su navike koje treba izbaciti iz svog planinarskog ranca.

Navika poređenja

Navika da se poredite sa nekim je zamka koja oduzima vaše vreme i energiju. To je kao teg na nozi, sprečava vas da se krećete po svom životnom putu. Sve dok se upoređujete sa drugima - odbijate da vidite pravog sebe i prihvatite svoju individualnost.

Ne možete ni napraviti korak napred na putu samorazvoja. Jer ignorišete svoje unutrašnje izvore u traženju spoljnih primera, u potrazi za idolima, učiteljima i nastavnicima. Na vašem poređenju, formira se zavisna interakcija sa svetom. Poređenje se uvek temelji na suparništvu, konkurenciji.

Navika konkurencije i dokazivanja

Iza želje da se "postane bolji" često se krije potreba ega da dobije odobrenje spolja (od roditelja, značajnih ljudi, itd.). Da dobije energiju ljubavi. Ovo je često najdublji dio ledenog brega, a na površini to se može videti kao želja za nadmetanjem i dokazivanjem svoje superiornosti nad bilo čim i nad bilo kim.

Ova revnosna žudnja je kao narkotička zavisnost. Dok je poremećeni ego vaš jedini podsticaj, živećete u preticanju. Uvek će biti onih koji su bolji i koji imaju više. Samo cilj života je biti, a ne takmičiti se. Biti ovde i sada, a ne bolji od komšije.

"Samo nesrećan čovek pokušava da dokaže da je srećan, samo mrtav čovek pokušava da dokaže da je živ, samo kukavica pokušava da dokaže da je hrabar. Samo čovek koji zna svoju niskost, pokušava da dokaže svoju veličinu." - Ošo.

Foto: Shutterstock

Navika nadanja

Ovo je verovatno najlepljivija navika ega.

Ako odbijete da verujete u sebe, živite u nadi i očekivanju. Nadate se da će vas tok zahvatiti ili će se pojaviti neko ko će vas voditi kroz život. Sve vreme čekate nešto a ne znate šta čekate. Plašite se života, ali odgovornost vas više plaši.

Očekivanja su često osnova patnje, jer po pravilu vaša očekivanja se ne ispunjavaju. Sve dok se nadate - vi ste neaktivni, sedite i čekate čudo.

Verovati i nadati se, to su potpuno različiti pojmovi.

Verovati = delovati.

Nadati se = ne delovati.

Navika "sve razumeti"

Želja za popunjavanje uma sa informacijama. Informaciona prezasićenost nije ništa manje opasna nego da jedete sve odreda. I kiselo i sveže i haringe sa mlekom, sve istovremeno. Vaš želudac će se brzo pobuniti, a vi ćete provesti neko vreme u toaletu.

Isti takav bunt se dešava i u vašem umu, jer će analiza dobijenih informacija dovesti do gubitka vremena i energije. Odnosite se prema informaciji veoma pažljivo - sve umereno je dobro.

Samo razumevanje nečega ne menja vašu realnost života. To je samo teorija koja se čuva u vašem umu, i nije činjenica koja će postati vaša praksa, donoseći kvalitativnu promenu u vašem životu.

Foto: Shutterstock

Navika biti žrtva

Ovo je vrlo lukava igra ega. Može biti maskirana sa bilo kojom maskom. Zato je teško pratiti svoju ulogu žrtve. Ali verujte, dok je ova uloga u arsenalu vaše uloge-samorazvoja, ne možete da je vidite kako ni vaše uši.

Žrtva je uvek u poziciji deteta, uvek samoopravdanje, uvek optuživanje nekoga za svoj neuspeh ili nemogućnost da se postigne rezultat u samorazvoju. Dok žrtvujete - napeti ste, bolujete i gubite snagu za obnavljanje balansa. Žrtvu treba ostaviti u prošlosti, a u sadašnjosti treba biti Tvorac sopstvene stvarnosti.

Navika da se vode prazni razgovori

Misli - govor - dejstva. Ovo je značajna triada u životu svakog čoveka. Kako mislimo tako i govorimo, kako govorimo tako obično i činimo. Ako se pažljivo sasluša čovek, može se mnogo reći o njemu, i ako niste vidovnjak.

Zbog toga je veoma važno posvetiti posebnu pažnju svom govoru na putu samorazvoja. Um voli da plete verbalne monograme, zaplete u predlozima, ponekad koristi nekompatibilne reči, čime stvara konfuziju unutar samog sebe.

Kad je misao jasna, tada se uvek lako upakuje u reči. Puste priče - to je voditi prazan razgovor; koji ne sadrži dejstva. Reči su prazne kada u njima nema dejstva. Naši preci nisu bili govorljivi - dejstvima su punili reči. Neka i u vašoj realnosti bude manje reči i više dejstava.

Navika ega, koje ometaju razvoj, ima mnogo. Međutim, ako naučite da pratite gore navedene, naučite da te navike zamenite korisnijim i razumnijim. Date sebi mogućnost da se krećete tamo gde sami želite. I da, nikada ne žalite ni zbog čega! Stvarate sami svoju stvarnost!