Sigurno vam se dogodilo da vam se po glavi "mota" neka pesma koju, ni pored jake želje da vam "svira" nešto drugo, ne možete da izbacite iz glave?
Stručnjaci to nazivaju "nesvesnim muzičkim slikama". U studiji objavljenoj u magazinu Psychology of Music navodi se da više od 90 odsto odraslih osoba "uživa" u ovakvoj muzici na nedeljnom nivou, a neki čak i svakodnevno. Iako većina ljudi "zarazne" pesme doživljava kao prijatne, ima i onih koje one izluđuju.
Profesorka i direktorka Laboratorije za muzička saznanja na Univerzitetu u Arkanzasu Elizabet Helmut Margulis kaže da je uglavnom reč o manjim delovima, a ne o celoj pesmi, i da je to, najverovatnije, nešto što ste nedavno čuli.
Ona kaže da na ponavljanje mogu da nas navedu i potpuno čudni i nepredvidljivi podsticaji, poput postera lika iz nekog Diznijevog filma koji bi nas podsetio na pesmu, ili osobe koja ima frizuru sličnu onoj koju nosi neka muzička zvezda. Naučnici su takođe primetili da zarazne pesme imaju neke uobičajene karakteristike.
"Najčešće imaju brz tempo i optimistične su, a većinom imaju i predvidive melodijske konture", objašnjava istraživač muzike Keli Jakubovski sa univerziteta Daram u Velikoj Britaniji.
Osim predvidive melodije, objašnjava Jakubovski, te pesme imaju tendenciju da sadrže neočekivanu malu promenu u brzini ili ritmu, koji se našem mozgu čini vrednim pamćenja. Margulis mogući uzrok pronalazi u činjenici da je, gledajući istoriju čovečanstva, snimanje muzike prilično svež fenomen.
Jedno istraživanje je pokazalo da muzika može da doprinese poboljšanju memorije kod ljudi sa multiplom sklerozom, a postoji i veliki broj dokaza koji ukazuju da naši umovi koriste asocijaciju za skladištenje i povraćaj uspomena.
Isto tako, više istraživanja pokazalo je da ljude sa neurotičnim ili opsesivno - kompulsivnim karakteristikama zarazne pesme češće pogađaju, a imaju i tendenciju da se u njihovim glavama duže zadržavaju.
Srećom, postoje načini da zaraznu pesmu izbacite iz glave ako počne da vam smeta.
"Pronalaženje mentalno zahtevnih zadataka i razmišljanje o njima obično odvlači pažnju daleko od unutrašnje muzike", kaže Lasi Likanen sa Helsinškog instituta za informatičku tehnologiju.
S njim se slaže i Margulis, koja kaže da zarazne pesme pogađaju ljude prilikom obavljanja poslova koji zahtevaju manje pažnje, poput spremanja jela, ali nudi i drugo rešenje.
"Kada je pesma 'zaglavljena' u našim glavama, to je skoro isto kao da je pevamo. Ako svojim ustima počnete da radite nešto drugo, žvaćete žvaku, jedete jelo ili razgovarate sa prijateljem, tako možete da je izbacite iz glave", otkriva Margulis.
Rešenje ima i Jakubovski, koja savetuje da se suprostavite svom neprijatelju preslušavanjem cele pesme koja sadrži "zaglavljeni" deo.
"Možda pronađete pregradu u kojoj je zaglavila, i oslobodite je", zaključuje Jakubovski.
Izvor: B92