Kako konstantno kukanje utiče na mozak

Ljudski mozak je neverovatno prilagodljiv i može da se oblikuje gotovo kao kuglica od plastelina, uz malo više vremena i truda.

 Foto: Shutterstock

U poslednjih 20 godina, zahvaljujući razvoju tehnika snimanja mozga, možemo sa sigurnošću da kažemo da mozak može praktično da se "dizajnira", a svako od nas je dizajner sopstvenog.

Dobre i loše strane naših misli

Neuroplastičnost mozga govori o promenama koje se događaju u mozgu tokom života: povećanje inteligencije, oporavak od oštećenja mozga, usvajanje novih znanja i veština, pa čak i povećanje emocionalne inteligencije. Uz pomoć misli mozak možemo i da odviknemo od štetnih ponašanja, uverenja i navika. Ali, s druge strane postoje i one negativne promenekoje su, nažalost, učestalije.

"Vaša iskustva, ponašanja, razmišljanja, navike, misaoni obrasci i načini reagovanja na svet direktno su povezani s vašim mozgom. S obzirom na to, negativne navike menjaju vaš mozak na gore, a pozitivne na bolje", kaže dr Majkl Marcenik, jedan od najpoznatijih naučnika u oblasti neurologije na svetu.

Svi znamo bar jednu osobu koja je konstantno negativna, osobu koja nikad ničim nije zadovoljna. Negativni ljudi su retko kad negativni u tišini i najčešće vole da "prosipaju" svoju negativnost na druge. Svakako, svi volimo da se požalimo na nešto s vremena na vreme, ali neki od nas to ipak vole da rade više od drugih.

Takvi ljudi se dele u tri grupe:

1. Oni koji se žale jer traže pažnju

Ovakvi ljudi uvek misle da je njima najteže u životu.

2. Hronični kukatori

Jednostavno ne znaju da žive drugačije nego neprekidno s anksioznim mislima i problemima.

3. Oni koji se žale usled niske emocionalne inteligencije

Takvi ljudi nisu zainteresovani za sagovornikovu perspektivu, misli ili osećanja; drugi ljudi im služe kao ventil za izbacivanje negativne energije.

Možemo li za konstantno kukanje da okrivimo mozak?

Većina negativnih ljudi ne želi tako da se oseća, ali ipak ne mogu ništa da promene. Ali, štetno ponašanje kao što je konstantno prigovaranje, menja misaone procese u mozgu što dovodi do potpuno izmenjenih misli i promena u u ponašanju. Naime, naš mozak poseduje nešto što se naziva "pristrasnost negativnosti", sklonost mozga da se više fokusira na negativne misli.

"Negativni stimulansi stvaraju više neuronskih aktivnosti nego jednaki intenzivno pozitivni, brže se i lakše percipiraju, a konstantno negativno razmišljanje zatvara mozak u čarobni krug. Naravno, nije moguće biti srećan i pozitivan svakog dana. Međutim, svako od nas bi trebalo da preduzme nešto da se suprotstavi negativnom razmišljanju. Na, primer, meditacija je jedan od najmoćnijih alata za borbu protiv negativnosti. Tako ljudi koji svakodnevno meditiraju pokazuju više pozitivnih emocija, pažljivosti i socijalne podrške od onih koji to ne rade", objasnio je dr Marcenik.

Pročitaj još