Ovih 7 jednostavnih pravila mogu učiniti vaš život svetlijim, pozitivnijim, uzbudljivijim i ispuniti ga posebnim značenjem, mudrošću i ljubavlju.
Foto: Shutterstock
Ljudi koji nas okružuju su naša ogledala. Oni odražavaju karakteristike vaše ličnosti, koje često ne razumete. Na primer, ako je neko grub prema vama, to znači da to želite. Vi to dozvoljavate. Ako se ljudi često poigraju sa vama i izdaju vas, to znači da ste lakoverni i slepo verujete svima. Dakle, nema razloga da budete ljuti na bilo koga.
Shvatam da je sve što se događa u mom životu rezultat mog izbora. I ako danas razgovaram sa dosadnom osobom, da li to znači da sam i ja dosadna osoba? Nema loših i zlih ljudi - ima nesrećnih ljudi. Ako budem imao problema s njima, to znači da mi se to sviđa. Dakle, nema svrhe pretvarati se. Ja sam uzrok svega što mi se događa. Mi smo glavni umovi i kreatori svega što stoji iza naše sudbine.
Priznajem da pravim greške. Ja ne mislim da svi drugi smatraju da su moja mišljenja ili moji postupci ispravni. Stvarni svet nije crno-beli, već svetlosiv i pepeljastobeli. Ja nisam idealan, ja sam samo dobra osoba i imam pravo da pravim greške. Najvažnije je priznati grešku i ispraviti je na vreme.
Imam tačno ono što mi treba i ono što zaslužujem, ništa više ili manje, bilo da se radi o vezama, poslu ili novcu. Ako ne mogu potpuno da volim osobu, smešno je da zahtevam od te osobe da me voli. Dakle, sve moje pretenzije su besmislene. Ali u isto vreme, kada se odlučim za promenu - ljudi oko mene se takođe menjaju na bolje.
Niko mi ništa ne duguje. Pomoći ću svakome kome mogu, ne očekujući ništa zauzvrat, to me usrećuje. Da biste postali dobri, prvo morate postati jaki. Da biste postali jaki, morate da verujete da možete sve da uradite. I ja verujem! Ali takođe treba da naučite da kažete "NE!"
Živim ovde i sada. Nema prošlosti, jer je svaka sekunda važna. Nema budućnosti jer još nije došla. Život u prošlosti dovodi do depresije, dok konzumiranje od onoga što će budućnost doneti, doprinosi brizi i uznemirenosti. Sve dok živim u sadašnjosti, ja sam stvaran, ja postojim. Tu leži prava sreća.
Dok konstantno kritikujemo život, on prolazi i mi to ne primećujemo. Oči vide, noge hodaju, uši čuju, srce kuca, duša se raduje. Dok se krećem po prirodi i povetarac dodiruje moju kožu - tad živim. Kada gledam TV, ležim na kauču ili razgovaram sa prijateljima na internetu - nisam prisutan u ovom svetu, već u drugom.