Stručnjci za mentalno zdravlje Endi Barker i Bet Vud, objašnjavaju najbolje načine da se smirite u „kriznim“ situacijama.
Foto: Shutterstock
One ističu da ponekad i najmanji događaj može da bude okidač za stres, objašnjavaju kako telo reaguje i kako da se smirite.
„Život pred nas stavlja razne izazove. Živimo brzo, imamo mnogo obaveza i zbog toga dolazimo i u neke krizne situacije. Samo jedna sitnica je ponekad dovoljna da nas gurne preko ivice“, objašnjavaju oni.
„Taj osećaj je zapravo način na koje telo reaguje na stres, i to ne najčešće nevoljna reakcija na pretnju ili opasnost. Problem je u tome što je percepcija opasnosti u modernom načinu života stalna, odnosno često smo pod stresom, zbog čega ponekad jednostavno ne možemo jasno da razmišljamo. Zato se dešava da na važnoj prezentaciji odjednom nemamo ništa u glavi, ali dobra vest je da postoje načini da umirite svoj um i bezbolno preživite krizu“.
Barker i Vud ističu da je „trik“ u vrsti meditacije, koja zapravo podrazumeva da budete zaista pristuni u trenutku, a sada je i nauka dokazala da ova tehnika zaista umiruje um.
„Imamo sklonost da negativno mislimo o nekim događajima iz prošlosti ili da ih projektujemo na događaje u budućnosti, zbog čega zaboravljamo da zaista uživamo u sadašnjem trenutku. Ova praksa može u tome da vam pomogne – da se smirite, racionalno razmišljate i efikasno rešite problem kada se sa njim suočite“, ističu njih dvoje.
„Kada osetite da u trenutku stresa stomak počinje da vam se grči, pogledajte oko sebe i izaberite jedan objekat koji ćete da analizirate. Recimo, sat na zidu. Zaista posmatrajte sat, dobro pogledajte detalje – koje je boje, kojeg je oblika, kojeg su oblika kazaljke… Budite radoznali. Kako je napravljen? Koji tačno deo je glavni? Razmislite o kompsleksnosti dizajna. Sada ste prisutni u trenutku. Uskoro ćete se osećati mirnije jer se spušta nivo hormona stresa. Čestitamo, uspešno ste prošli prvu vežbu“, poručuju Barker i Vud.
Ali onako, zaista, a ne samo da mehanički hodate.
Foto: Shutterstock
„Kada svaki dan ponavljamo istu radnju, recimo, pešačimo do posla, ne primećujemo mnogo stvari. Stavimo slušalice i hodamo. Kada ste poslednji put bili svesni svega što vas okružuje, zvukova, mirisa? Šetnja je sjajan način da se pripremite za dan pun izazova“.
Oni savetuju da šetate tako da budete svesni svakog kontakta koje stopalo ima sa podlogom pri hodu – slušajte zvuk svojih koraka, obratite pažnju da li je podloga mekana ili tvrda, da li hodate brzo ili sporo… A onda obratite pažnju i na disanje – dišete li ubrzano, plitko ili duboko?
„Pogledajte oko sebe. Kakve detalje vidite? Zgrade, drveće, njihove oblike… Ako vam se javljaju druge misli, prihvatite ih i fokusirajte se na razgledanje. Ovakva šetnja će vam pomoći da se opustite“, tvrde stručnjaci.
„Svako od nas ima trenutke u životu kada smo suočeni sa nepoznatim situacijama, koje su izvan naše zone komfora, zbog čega postajemo anksiozni. U tom trenutku se automatski javljaju negativne misli, kojima sebe sabotiramo, zamišljamo loše scenarije i zaboravljamo šta treba da uradimo ili kažemo. Vizualizacija cilja je efikasan način kreativnog razmišljanja jer telo ne razlikuje šta je realno, a šta zamišljeno iskustvo. Na ovaj način se sportisti često pripremaju pre važnog događaja“, tvrde Barker i Vud.
Foto: Shutterstock
Najprostije objašnjeno – ako negde treba da održite nekakav govor, nekoliko dana pre toga počnite da vizualizujete taj događaj u svojoj glavi. Sedite udobno i zatvorite oči, pa uradite sledeće.
„Zamislite da vas neko najavljuje i da čujete aplauz podrške i navijanje iz publike. Smireno prilazite mikrofonu dok se aplauz utišava. Nakon toga, samouvereno i smireno započinjete svoj govor, na koji publika dobro reaguje. Sada kada ste, ponekom šalom i duhovitim komentarom pridobili, samouvereno nastavljate. Bližite se kraju govora i imate ih u šaci. Nazdravljate publici koja glasno navika za vas“, predlažu njih dvoje scenario.
Na kraju, povežite ova tri momenta zajedno i iznova mislite o tome, do detalja. To je sjajna priprema za važan dan, kažu stručnjaci, jer ćete na ovaj način imati više samopouzanja i potencijalno stresni događaj pretvoriti u ličnu pobedu.