Ko bi rekao da će nas baš Super Mario naučiti jednoj od najvrednijih lekcija u životu. Često nismo ni svesni toga koliko bismo više mogli da naučimo i koliko bismo uspešniji bili kada se ne bismo toliko fokusirali da neuspehe i probleme.
Foto: Shutterstock
Bivši inženjere NASA-e i zvezda YouTube-a Mark Rober koristi upravo ovu čuvenu igricu kako bi naglasio koliko bi proces učenja mogao da bude drugačiji kako bismo malo promenili način posmatranja stvari i za čitavu stvar je osmislio zanimljiv naziv - Super Mario efekat.
U pitanju je dosta jednostavna ideja - ako se fokusirate na princezu, a ne na prepreke, držaćete se zadatog cilja i više ćete naučiti. Za one koji nisu upoznati sa igricom, to u suštini znači da treba da držite fokus na cilju (što je, u slučaju igrice, princeza koju Mario želi da spase) a ne na svim onim stvarima koje vas usporavaju na putu do cilja (dakle, u Mariovom slučaju, razne zamke i prepreke). Jedino sa takvim načinom razmišljanja možemo da budemo zaista uspešni i da učimo u procesu, kaže Mark.
Znamo šta mislite: ah, evo ga još jedan motivacioni govornik koji vam priča nešto na foru "ne treba nikad da odustajete" ali njegova teorija je zapravo dosta smislenija i razrađenija od tih izlizanih reči. Naime, Mark smatra da bismo mnogo više mogli da naučimo i da ostvarimo mnogo više uspeha u životu kada poraze ne bismo doživljavali tako tragično i kada bismo bili fokusirani na to da pokušamo ponovo - i naučimo nešto iz prethodnog poraza.
Baš kao što ste tokom igranja Super Marija iznova i iznova pokušavali da pređete nivo, usput iz svakog poraza učeći da se tu i tu nalazi prepreka koju treba da preskočite da ne biste ponovo poginuli, tako bi i u životu trebalo da posmatramo stvari. Umesto toga, ljudi često nakon jednog neuspeha budu potpuno obeshrabreni, bude im glupo da ponovo pokušaju jer se pitaju šta će biti ako opet ne uspeju i na kraju - odustaju.
Jer su fokusirani na prepreke, a ne na princezu.
Mark navodi nekoliko primera iz sopstvenog života kada je pokušavao nešto da napravi, ali je iznova i iznova nailazio na prepreke - jedini razlog zašto je na kraju bio uspešan je upravo to što je na neuspehe gledao isto kao i na Super Mariov pad u provaliju na 81. nivou. Da, nije prijatno, malo se smoriš, ali ideš dalje i nastaviš da pokušavaš, samo usput i naučiš da se na tom mestu nalazi provalija kako bi je sledeći put preskočio. I znate šta? Vremenom uspeš.
Međutim, ona ključna stvar u Super Mario efektu i ono što ga ujedno i najviše razlikuje od klasičnog "nemoj da odustaješ" i "ostani pozitivan" stava jeste činjenica da, kad ovako krenete da razmišljate, vama neuspesi prestaju da budu nešto strašno što zahteva bog-zna-kakav pozitivan stav ne biste li nastavili dalje, već ih prihvatate kao normalnu pojavu i iskreno želite da nastavite da pokušavate.
Baš kao što dete, kad uči da hoda, padne hiljadu puta i nakon svakog pada želi da ustane i ponovo pokuša. Detetu nije potrebna neka posebna motivacija. Ne treba mu neko da mu kaže "gledaj stvari s pozitivne strane" - jer dete jednostavno želi da pokuša ponovo. To je trik, programirati vaš mozak da želi da pokušava iznova i iznova, a ne da te pokušaje doživljava kao gubitak.
Onog trenutka kad uspete da se postavite prema svakom novom poduhvatu tako da gledate krajnji cilj i da zaboravite na strah od neuspeha, počećete da osećate pravi Super Mario efekat. Jer tog trenutka počinjemo da učimo mnogo više - tada svaki neuspeh prestaje da bude sramota, a postaje prilika za učenje.
Pogledajte celo Markovo predavanje i probajte da već sledećeg puta kad se suočite sa peprekom pomislite na Super Marija.