Neke od njih su male laži, neke su veće, a ovo su najčešće vrste laži kojima se koristimo tokom svakog dana.
Foto: Shutterstock
Prosečna osoba dnevno slaže između 10 i 200 puta.
Svi to radimo kad prepričavamo nešto što nam se dogodilo pa kažemo samo svoju stranu priče u kojoj ispada da smo u potpunosti u pravu.
Ponekad idemo i korak dalje pa namerno netačno prepričamo deo dijaloga ili situaciju, a sve s ciljem da kontrolišemo našeg sagovornika i njegovu reakciju usmerimo na način koji će potvrditi da smo u pravu.
Ovo radimo u brojnim situacijama, a jedna od trenutno najpopularnijih je kad se žalimo da ne mršavimo iako ''ne jedemo ništa''.
Većina ljudi u ovoj situaciji namerno prećutkuje odlaske u restorane brze hrane i slatkiše jer znaju da bi u suprotnom morali priznati da znaju u čemu je problem.
Ako priču o ludaku u saobraćaju započnemo na objektivan način, veće su šanse da ćemo shvatiti da možda i nije baš toliki ludak, a to nam nikako nije cilj ako tu istu priču želimo ispričati.
Preterivanje je tehnika kojom se služimo kako bismo stvar postavili tako da smo uvek u pravu.
Mehanizam koji nas čuva od činjenica koje bi nam mogle naštetiti.
Bilo da je reč o raskidu u kojem govorimo da postoji šansa da se pomirimo s bivšim ili umanjivanju nečijeg lošeg ponašanja, samozavaravanje nam pomaže da preživimo nešto što bi nam inače uzrokovalo bol.
Trač koji želimo podeliti s nekim možda nije istina, ali retko kad ćemo to i priznati.
Većinu tračeva iznosimo kao proverene činjenice a da se uopšte nismo potrudili da proverimo koliko u njima zapravo ima istine.